Spomenik četničkom koljaču Kalajitoviću usred Sandžaka
Vuk dlaku menja, ali kamu nikada
Pripremile: e-Novine
Crna četvorka: Dva konja, Kalajit i nosač noža
Photo: http://www.kurir-info.rs
Komandantu Drugog Mileševskog četničkog korpusa Vuku Kalajitoviću, koji je 1943. godine učestvovao u masakru nekoliko hiljada Muslimana u Sandžaku i Bosni, u ponedeljak je otkriven spomenik u selu Štitkovu, kod Nove Varoši, u prisustvu neizbežnog vladike Filareta i poznatog proruskog akademika Veselina Đuretića
Spomenik Vuku Kalajitoviću, poznatom pod koljačkim nadimkom Kalajit, finansirali su Beograđani rodom iz Nove Varoši: Vojin Vučićević, predsednik Humanitarne organizacije „Stara Raška“, Rajko Dobrosavljević, vlasnik restorana „Marinada“ na Savi, i Radiša Tomašević, vlasnik lanca trgovina i hotela „Orašac“. Da sve izgleda svečano i tobož duhovno, parastos Kalajitoviću služio je vladika mileševski Filaret sa sveštenstvom i monaštvom Mileševske eparhije Srpske pravoslavne crkve, a prisutan je bio i poznati proruski akademik Veselin Đuretić.
Krenuo na otvaranje spomenika Kalajitu: Filaret u tradicionalnoj crkvenoj opremi
Photo: http://www.pcnen.com
”Spomenik, koji je u biti krajputaš, što je tradicija ovog kraja, podižemo čoveku koji je potomak knezova Raškovića, oficiru koji je ostao odan kralju i otadžbini. Za podizanje spomenika imamo saglasnost porodice”, kazao je Vučićević okupljenima dodajući da će komandanta pamtiti po tome što je „podjednako branio pravoslavni i muslimanski živalj”. Kako je pomenuti branio muslimanski živalj, pokazuje podatak da je Vuk Kalajitović, kao komandant Miliševskog odreda, učestvovao 1943. u masakru nad Bošnjacima zapadnog Sandžaka (Prijepolja, Priboja i Pljevalja) i Bosne (Čajniče i Foča), i za tri dana, prema izveštaju četničkog komandanta Pavla Đurišića, ubijeno je 8.000 muškaraca, dece, staraca, a na stotine žena je silovano!
Na spomeniku ovom zločincu napisano je: “Potomak slavnih knezova Raškovića, oficir koji se opredelio za kralja i otadžbinu i odan đeneralu Draži Mihailoviću, hrabro je poginuo na Zlataru, a grob mu se ne zna”. Na četničkim web-sajtovima može se pročitati još nešto o Vuku Kalajitoviću (1913-1948), što slovi kao patriotska dilema: „Jedna od nаjvećih tаjni i dаlje je mesto nа kome počivа telo Vukа Kаlаjitovićа, kаo i sudbinа njegove rаtne аrhive. Kаd se jаnuаrа 1948. godine sа prаtiocimа nаšаo u obruču potere u blizini zemunice nа Zlаtаru, Kаlаjitović je аktivirаo bombu ispod sebe kаko ne bi pаo živ u ruke pripаdnikа Udbe. Njegovom telu koje je sutrаdаn bilo izloženo u Novoj Vаroši dа, kаko je vlаst govorilа, ’nаrod vidi zlikovcа’, ubrzo se izgubio trag. Nаgаđa se dа je Udbа telo bаcilа u krečаnu kod dаnаšnje hаle trikotаže Slobodа…U Stаrom Vlаhu i Polimlju, gde je Kаlаjitović imаo stotine sаborаcа, nаdаju se dа će podizаnje spomenikа pomoći dа se konаčno rаzmаkne tаmа sа nekih dogаđаjа vezаnih zа život i borbu četničkog komаndаntа, koji su i punih šest decenijа nаkon njegove pogibije zаogrnuti velom misterije“.
Predah između klanja i silovanja: Kalajit na pikniku
Photo: Stock
Ova vest izazvala je burna reagovanja različitih udruženja, istoričara, boraca NOR-a i njihovih potomaka, koji smatraju da je podizanje spomenika Kalajitu “podgrejalo podele iz prošlosti”. Jovan Radovanović, novinar i istoričar iz Užica, koji se prvi oglasio povodom podizanja ovog spomenika, kaže da istorijske činjenice nepobitno govore da je Kalajit „bio jedan od najvećih ratnih zločinaca i koljača“. Od njegovih zločina Radovanović izdvaja ubistvo seoskog odbornika za večerom u novovaroškom selu Vraneša 1945. godine, a dve godine kasnije ovaj četnički komadant je u selu Trudovo ubio jednog seljaka i njegovu ćerku na spavanju. “Želeo bih da pitam ‘darodavce’ i finansijere ovog spomenika koljaču i ratnom zločincu da li zaista znaju kakav je krvolok i nečovek bio ‘čovek’ kojem podižu spomenik”, navodi u pismenom saopštenju javnosti istoričar Jovan Radovanović.
Na Kalajitove zločine u svom saopštenju podsećaju i članovi predsedništva novovaroškog odbora SUBNOR-a, koji su ovih dana zatražili i reagovanje opštinske uprave i Ministarstva kulture. Učesnik NOR-a Diko Pejatović, nosilac Partizanske spomenice 1941, između ostalog, upitao je trojicu Beograđana da li je podizanje spomenika četničkom vojvodi njihov doprinos u rasplamsavanju vatre na području Sandžaka.
star
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-t … ikada.html
