22.avgusta 1446
Mi, gospodin Štefan Tomaš Ostojić, Kralj Srbljem, Bosni, Primorju,Humsci zemlji, Dalmaciji, Hrvatom, Donjim krajem, Zapadnim stranam, Usori, Soli, Podrinju, i k tomu…
Slavu vazdajem nepristano gospodinu mojemu vladici Hristu, iže va načetak nebes` divnim utvrjenjem utvrdi i vaseljenuju svojeju voljeju osnova, za milosrdije že milosti pride s nebese človikoljubno na zemlju, i padše človičje suštvo pristupljenje soboju oboživ na nebesa uzide, timže i pogiboše ovce domu Izraviljeva ka istinomu pastiru i Bogu, vazvraćene biše, timže i skupetri carski po vsoj vaseljenoj utvrjujuće se i kraseće se slave Boga vsedržitelja.
Takoje i az, Štefan Tomaš Ostojić, rab Božji, Kralj zgora rečeni, spodobljen bih kraljevati va rečenih zemljah roditelj i praroditelj naših,tvoriti mi pravde i milosti i dare i zapisanija našim virnim slugam, vsakomu že po viri i po dostojanju jego. I izvoli Kraljevstvo mi po običaju gospoctva mi vsaki blagi i dobri obraz skazivati i tvoriti našim virnim slugam`,za njih virna posluženija.
Togda stvorismo milost našu gospocku našim virnim i drazim slugam, Knezu Pavlu i Knezu Marku i Knezu Juriju, sinovom počtenoga spomenutija Vojevoda Ivaniša Dragišića…dasmo im i darovasmo sadinjim našim novim dobrovoljnim darom i zapisasmo timij našim otvorenim listom, pod naše velike visuće obistrane pečati:
Grad Ključ i što im je bilo u držanju i varoš Podključ s pravimi mejami i kotari, i selo Ribiće s pravimi mejami i kotari, i selo Rudinice s pravimi mejami i kotari…toj vse više pisano – gradove, župe, sela i vsaka prihodišta koja od toga pristoje, dukate i ine dohotke…dasmo i darovasmo našim virnim i drazim slugama…da im se toj ne ima poreći ni potvoriti ni na manje donesti, ni za jednu neviru ni zgrihu Kraljevstvu našemu, što ne bi ogledano gospodinom Didom i Crkvom Bosanskom i Dobrimi Bošnjani.I s timij,sa vsim više pisanim,pridasmo ih gospodinu Didu Miloju, i Didu kon Didu, u ruke crkovne.
Literatura:
F. Miklošić : Monumenta CCCLIII
M. Dizdar : Antologija Starih Bosanskih Tekstova, Alef, 1997
KOMENTAR: Povelja braci Dragisicima Kralja Tomasa je vrlo dragocjen izvor za svakog historicara,jer su u njoj navedena imena dva grada i sezdeset i dva sela. Takodjer, ova povelja otklanja sve nedoumice oko toga koje je znacenje odrednice “Srbljem” i odrednice “Hrvatom” koji se povremeno pojavljuju u titulama Bosanskih Kraljeva.Ova povelja Kralja Tomasa jasno kaze da se “sporne” odrednice “Srbljem” i “Hrvatom” odnose na zemlje,a ne na narode.Odmah na pocetku povelje Kralj Tomas navodi svoju titulu i kaze:”…Mi,gospodin Štefan Tomaš Ostojić, Kralj Srbljem, Bosni, Primorju, Humsci zemlji, Dalmaciji, Hrvatom, Donjim krajem, Zapadnim stranam, Usori, Soli, Podrinju…”, da bi nakratko poslije toga, na mjestu u povelji gdje je bilo neophodno da ponovo navede svoju titulu on to cini u skracenom obliku rijecima: “…Takoje i az,Štefan Tomaš Ostojić,rab Božji, Kralj zgora rečeni, spodobljen bih kraljevati va rečenih zemljah roditelj i praroditelj naših…”,cime jasno kaze da se njegova prije navedena titula u cijelosti odnosi na zemlje, a ne na narode.
Povelja je napisana u Vranduku, 22.avgusta 1446 godine, a pisao ju je dijak Tvrtko Sekulović.
