Nemoćna u procjepu vremena,
vuku se dani bez kraja.
Šta je bilo – biće opet…
Čemu onda nada?
Kružim od zida do zida,
moj dodir sve u kamen pretvara.
Nije ni čuda što sam zidovima okovana.
K'o lancima vezana,
pred Bogom, pred svijetom;
“Mora se ovako!”
reče sudbina.
Share
Čitaj više
