Andrija Kacic Miosic i njegovi historijski zapisi

Share

Evo sta nam on pise kako se u 17. vijeku pisalo o datumima:

Događaji posli porođenja Isusova.

Na 7 po Isusovu porođenju bihu kralji od Dalmatina i Slovinaca Batana i Pinet. Ovi se digoše protiva Rimljanom, a imadihu vojske osam stotina iljada pišaca i dvista iljada konjika, kako piše Velejus Rimljanin, to čini miljun u sve. Na puno mista Rimljane isikoše na ta način, da nisu nikadar bili u većemu strahu, tuzi ni žalosti.
Na 8. Dođe rimska vojska u Dalmaciju ter same Makarane oblada.
Na 9. Rimljani razbiše slovinsku vojsku i ufatiše Bata i Pineta, kralje slovinske.
Na 57. Sveti Pava pripovida je rič Božiju po slovinskim državam.
Na 244. Vladao je svim slovinskim tada državam kralj Svates, Slovinac. Ovi Slovinci tada zvaju se Avari i Abari.
Na 254. Bribirani Kotarci ubiše svetoga Maksima.
Na 350. Kraljeva je ovo vrime nad Rvatim Suring.
Na 400. Dođe s vojskom iz Scitije Radigost u Dalmaciju i u ostale slovinske države ter se mnogo jaki učini.
Na 401. Kralj Alarik gotski slovinski osvoji Rim i Italiju.
Na 417. Goti Slovinci zadobili su španjolski orsag.
Na 421. Počeše se Mleci ziđati.
Na 451. Atila, kralj ungarski, rečen bič Božiji, mnogu krv po svim proli.
Na 453. Atila osvoji svu Dalmaciju.
Na 453. Atila razori Akvileju i mnoge gradove po Italiji.
Na 454. Atila, star od 124 lita, oženi se mladom divojkom i posli velike igre i veselja svojom se krvlju zaduši.
Na 457. Vladaše slovinskim državam kralj Ardarik, koji s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove i posiče veće od 30.000 Ugričića, u komu boju pogibe Elak, mlađi sin Atilov, a stariji jedva uteče.
Na 460. Vladaše Liburnijom kralj Kunimund, Slovinac, protiva komu dignu vojsku Dinčiš, sin Atilov, podside grad Bošanje; udari na njega Kunimund, vojsku mu razbi, ali i Kunimund u tomu boju pogibe. Tada skonča posve kraljestvo Atilino. Koga vas svit dobiti ne može, od Kotaraca Slovinjana bi pridobiven.
Na 473. Teodemir kraljeva je u Slavoniji. Osvoji grad Nišu i mnoge ostale; podside Salonik, ali s velikim jaspram podmićen ostavi ga i to isto lito umri.
Na 474. Teodorik, sin rečenoga Teodemira, za kralja je slovinskoga stao, i ovi oslobodi Dalmaciju, Reciju i svu Italiju od usilnika i progonitelja.
Na 493. Teodorik, kralj slovinski, ubivši Odokara, kralja latinskoga, učinio se da je kralj od Italije.
Na 526. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin.
Na 541. Dođe (kako niki oće) u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u Dalmaciju, ter istiravši stare Slovince iz Država slovinski, svoje iznova naseli.
Na 548. Diže Ostrivoj vojsku i osvoji sve do Dračeva.
Na 549. Osvojiše Slovinci s Ostroilom mnoga mista i porobiše Drinopolje.
Na 550. Bi za kralja u Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji diže vojsku na Grke, razbi je i porobi kruto.
Na 552. Kralj Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove države tada slovinske prozvaše.
Na 564. Dođoše drugi Slovinjani, imenom Avari oli Abari, na onu stranu Dunaja u zemlju slovinsku, koju osvojiše, ter se mnogo jaki učiniše. Posli toga udariše na Istrijance i mnoge druge države, pak ji porobivši pod arač staviše. Glavar njiov zvaše se ban, od koga vojvode oliti duke slovinske do dneva današnjega bani se prozvaše. Ovi se puno moguć učini, jer istoga cesara carigradskoga, osvojivši države, pod arač podloži, na godište po sto iljada zlatni dukata dajući mu.
Na 584. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i mnoge druge do zemlje razoriše.
Na 585. Slovinci Abari drinopoljsku zemlju porobiše.
Na 591. Abari rečeni na Dalmaciju udariše i dosta zla učiniše.
Na 592. Isti Abari Slovinci vele zla učiniše u istočnim stranam.
Na 593. Kralj longobardski s pomoću Slovinaca osvoji Paduvu.
Na 599. Slovinci Abari četrdeset gradova u Dalmaciji razorili jesu.
Na 600. Slovinjani, pobivši vojnike grčkoga cesara, svu Istriju opustili jesu.
Na 614. Bi za kralja slovinskoga abarskoga Kajan, i ovi porobi i osvoji vas Friul, obside grad veliki Vidam, u komu zapovidaše udovica Romilda, i videći iz grada rečenoga kralja Kajana zaljubila se biše u njega, komu posla virna poklisara dajući mu na znanje, da će mu grad pridati, ako je uzme za ženu. Obeća se Kajan, i pusti nesrićna žena Abare u grad, koji sve posikoše građane i nevirnost veliku učiniše. Kajan prvu noć spava je s Romildom, posli toga pridavši je u ruke mnogi bludnika, napokon čini je na kolac nabiti. Dilo nemilo i sasvim opako. Discant mulieres.
Na 620. Opet Slovinci Abari porobiše zemlje istočne do Carigrada, i zato cesar od kralja abarskoga mir je pitao.
Na 637. Dalmatini Slovinjani obsidoše grad Sipont u latinskoj zemlji, ubiše Aja vojvodu i svu njegovu isikoše vojsku.
Na 638. Dođoše Avari Slovinci, porobiše Dalmaciju pak priko mora odoše robit Italiju.
Na 639. Avari Slovinci razasuše Dalmaciju i razrušiše gradove, među kojim veliki i glasoviti grad Solin, stolno misto cesara Dioklecijana, spored zemljom izporediše. Stari također Dubrovnik razoriše i posve opustiše.
Na 639. Dođoše Rvati od gore Babine, i istiravši stare pribivaoce Slovince, rvatsku naseliše zemlju; a prozvaše se Rvati od bana Rvata imenom, koji njima vladaše.
Na 644. Bi kralj slovinski abarski Kajm, koji se pobi s Vukom, vojvodom furlanskim; za tri dana bili se jesu, četvrti razbi Vuka i vojsku njegovu.
Na 667. Slovinci razbiše Francuze, u komu boju pogiba sin kralja francuzkoga Pipina, imenom Astijagis.
Na 677. Kraljeva je u Bulgariji Butaja, Slovinac.
Na 688. Francuzi bihu zapovidnici u rvatskoj zemlji i velike propasti činjahu Rvaćanom. Između ostali ovo: malu dicu izdirahu materam iz ruku pak ji raskidivahu i psom bacahu. Taku opačinu Rvati podnit ne mogući, isikoše sve glavare francuzske po svojim državam; i cića toga velika vojska francuzska došla je na nje, s kojom se Rvati sedam godišta biše i sve š njiovim vojvodom isikoše.
Na 706. Slovinci porobili su furlansku zemlju i Lumbardiju, porazili bana furlanskoga Ajaidu sa svim plemićim, koje su ufatili. Posikli su također i Ferdulfa, vojvodu longobardskoga, zarobili mnogu čeljad, zaplinili plino i odnili neizbrojena bogastva u svoje kraljestvo.
Na 756. Budimir, kralj sveti, ovo je vrime vladao.
Na 763. Iza Crnoga mora opet jedan slovinski narod dođe, stade krajem vode Atarne.
Na 813. Mihajlo cesar bi razbijen od Bulgara.
Na 818. Ban Ljutovid, vladalac od Požege, Srima i Slavonije, odvrže se od cesara Ludovika i poče robit banovine tuđe.
Na 819. Biše u ovo vrime kralj dalmatinski imenom Borna, koji podiže vojsku na Ljutovida, bana od Slavonije, pobi se š njime kod vode Kupe i bi pridobiven od bana Ljutovida.
Na 820. Udariše sa tri strane silne vojske cesara Ludovika na bana Ljutovida, i ne mogući mu ništa učiniti, sramotni se natrag povratiše, a mnogi od banovaca bihu posičeni.
Na 821. Pođe s ovoga svita kralj slovinski Borna, ter na misto njegovo bi učinjen Ladislav, sin rečenoga Borne. U to isto vrime udari na Ljutovida neizbrojena vojska cesara Ludovika, kojoj ne mogući Ljutovid odoliti, pobiže u srbsku zemlju i bi primljen od vojvode srbskoga u dvor svoj; ali se Ljutovid ukaza nepoznan i žestoko neharan, jer pogubivši svoga dobročasnika učini se gospodar od njegova grada i svega bogatstva. Pravo je rečeno: “Ne čini dobra nepoznanu, da te zlo ne nađe”.
Na 823. Pobiže Ljutovid u Dalmaciju i bi ubijen od svoji prijatelja.
Na 827. Dalmatini i Slovinci odbaciše rimsko i carigradsko vladanje
Na 829. U Dalmaciji i rvatskoj zemlji kraljeva je Tomislav.
Na 832. U drugim slovinskim državam kraljeva je Gostumil.
Na 837. Kralj dalmatinski i rvatski Trpimir.
Na 839. Senjani robili jesu Friul.
Na 864. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i Inik.
Na 872. Po smrti Demogoja kraljeva je u Dalmaciji Šebeslav.
Na 879. Umorio je kralja Sebeslava vojvoda Branimir.
Na 880. Metodius, veliki i razumni, slovinski apostol rečen, ovo je vrime bio.
Na 890. Vladao je u Slavoniji Branislav, a u Dalmaciji i u ostalim državam slovinskim kraljeva je Mučimir.
Na 891. Slovinci razbiše Bavare i Francuze.
Na 920. Zapovida je ban Mihajlo ovo vrime.
Na 936. Razbiše Rvati vojsku Simeona, kralja bulgarskoga, i svu Bulgariju jako porobiše, ubivši još istoga kralja Simeona.
Na 938. Primislav i Boleslav glavari su rvatski bili.
Na 949. Pribina ban ubio je Miroslava, kralja slovinskoga.
Na 966. Slovinci Neretvani pobiše Turke Saracene u latinskoj zemlji i iz gore Garganske iztiraše.

Na 1059. Kraljeva je Krešimir nad Rvatim. Ovo vrime podložiše se Bošnjaci Beli, kralju ungarskomu, s ovim ugovorom, da oni bane svoje obiru, i bi odabran Ivan Kotromanović.

Na 1065. Kraljeva je u slovinskim državam Stipan, sin Krešimirov.
Na 1074. Kralj rvatski bi Zvonimir, koga malo posli baci s vladanja ban Slavić; ali s pomoću Grgura pape imade kraljevstva vladanje.
Na 1077. Kraljevaše u srbskoj zemlji kralj Mihajlo.
Na 1100. Kraljeva je u srbskoj zemlji i u Dalmaciji kralj Bodin.
Na 1115. Vladao je slovinskim državam kralj Jure, koji svoje sinovce progoneći bi svržen, i Grubiša, njegov sinovac, za kralja učinjen.
Na 1141. Knez Radoslav z bratjom svojom Ivanom i Vladimiron počeše vladati slovinskim državam, ali mnogo od Deše napastovani bihu.
Na 1151. Deša suprot Radoslavu vojeva i snažan se puno učini. Ovi darova koludrom otok Mlit kod Dubrovnika.
Na 1161. Deša posve pridobi kralja Radoslava.
Na 1171. Bi kraljem slovinskim Nemanja, sin Dešin, i ovi se mnogo velik učini.
Na 1190. Bi za kralja Stipan Nemanić, sin rečenoga Nemanje.
Na 1200. Simeon, sin Stipana Nemanića, bi kralj od Rašije i Dalmacije. Ovi osvoji mnoge banovine.

I u to vrime Bosnom vladaše ban Kulin.

Na 1235. Porobiše Tatari svu Ungariju, pritiraše kralja Belu k moru i njegovu vojsku težko isikoše; ali s pomoću bana Franđipana pridobi Tatare i srićno se povrati na svoje vladanje.
Na 1241. Senjani veliku virnost ukazaše kralju Beli, jer vitežki pridobiše Tatare u polju Grobničkomu ter ji razbiše i okolo pedeset i šest iljada posikoše, od koga vrimena Grobničko polje nije ničim do današnjega dneva roditi moglo.
Na 1252. Stipan, ban slovinski, počeo je zidati grad Jablanac. U to isto vrime kralj Bela učini Šubiće knezove od Bribira.

Na 1271. Ninoslav banova je u Bosni.

Na 1289. Stipan Nemanić, kralj od Rašije i Dalmacije, osvoji Bosnu.
Na 1312. Bi za bana od Knina, Skradina i ostali mista Mladin, sin bana Pavla.
Na 1317. Uroš, sin Stipana Nemanića, ovo vrime kralj je slovinski bio.
Na 1322. Ban Mladin mnoga zla činjaše u Dalmaciji, navlastito Trogiranom i Šibeničanom, robeći njiove države i mnogu krv nepravedno prolijući. Princip posla jim na pomoć galije, ter osvojiše Omiš i Skradin, grad rečenoga bana Mladina, koga zloću isti Karlo, kralj od Ungarije, podnositi više ne mogući, u Kninu ufati ga i odvede svezana u Ungariju.
Na 1331. Velikoga kralja Uroša sin Stipan postavi u tamnicu.

Na 1339. Fratri s. Frane dođoše u Bosnu, kojizim ban Stipan uziđa manastir u Mileševu.

Na 1340. Stipan Nemanić osvoji svu Macedoniju, Bulgariju, Romaniju i mnoge druge države ter se poče cesar zvati.
Na 1354. Uroš, drugi toga imena, bi učinjen kraljem slovinskim.
Na 1371. Ubi kralja Uroša njegov nevirni tast Vukašin, koji poče na misto njegovo kraljevati.

Na 1373. Tvrtko, kralj bosanski, sagradi Novi u Buci od Kotora.

Na 1376. Udariše Turci na kralja Vukašina, koji samo trideset iljada vojske pobi se š njima na bojnom Kosovu, razbi vojsku tursku ter ji isiče okolo trideset iljada izvan onizi, koji se u vodi Marici utopiše. Priđoše vodu i Turke priko vode sikoše; ali voleći sadirati s mrtvi odoru nego žive sići, bihu od Turaka snažno naskočeni ter sramotno natrag pobigoše. Deset iljad’ Turci posikoše, a pet iljad’ voda Marica proždri. Utopi se silni vitez Ugleša, brat kralja Vukašina, koji malo prije veće od trista glava odsiče. Proždri voda i jakoga viteza Relju, rečenoga Bošnjanina. Pripliva Vukašin na konju vodu Maricu i pobiže priko gore, ali zaludu, jer ga pogubi njegov sluga za odniti mu kolajnu i križ od zlata.
Na 1382. Fridrig Bubel i ban Surić ovo vrime bani su dalmatinski i rvatski bili.
Na 1389. Car Murat na Kosovu polju od Miloša Kobilića bi ubijen.

Na 20 klasna, a godišta gori rečenoga 1389, Tvrtko, kralj bosanski, razbio je cara Amurata.
Istoga godišta istirao je Tvrtko Ugre ispod Vrane u Kotaru, koju obsili bihu, ter ji pritira u Nin.

Na 1390. na osam klasna pridali su se Trogirani kralju Tvrtku.

Na 1391. Puške i prah puščeni niki fratar Nimac iznašao je. Isto godište pođe s ovoga svita kralj Tvrtko.

Na 1392. Dabiša, Stipana bana brat, kralj je bosanski postao.

Na 1401. Umro je Dabiša, kralj bosanski. Tvrtkov sin naravni kraljestvo bosansko imade. Ostoja Kristić baci Tvrtkova sina s kraljestva. Ostoja vojeva je suproć Dubrovčanom i suproć Hrvoju Vukiću, banu jajačkomu.

Na 1403. Hrvoje Vukić razbio je Ugričiće i Pavla Bistena, bana rvatskoga, blizu Bihaća.
Kralj Ludovik učinio je Hrvoju vojvodom ali dukom splitskim i banom dalmatinskim i rvatskim.

Na 1406. Sigismund, kralj ungarski, dođe s vojskom u Bosnu, osvoji Srebrnicu i mnoge druge gradove i varoše po izdaji bana Hrvoja, suproć komu se postavi Sandalj Hranić, kapitan bosanski, ali od ungarske vojske bi pridobiven, ter mnoga gospoda bosanska poginuše.

Na 1407. Ostoja Kristić učini mir s kraljem ungarskim i vojevat poče protiva Hrvoju.

Na 1409. osvojili jesu Mlečani Travis, Paduu, Vičencu, Veronu i druga mnoga mista.
Na 1412. Šibenički puk istirao je svoje plemiće iz grada, ali kralj ungarski smutljivcem činio je glave odsići.

Na 1415. Ban Hrvoja odstupi od cesara i kralja ungarskoga Sigismunda, uteče se caru i od njega primi pomoć protiva Ostoji, kralju bosanskomu. Cića toga nevirna dila digla se je silna vojska ungarska protiva njemu i dođe u Bosnu, prid kojom bihu glavari Ivan, palatin aliti ban ungarski, Ivan Marotić, ban slovinski, i Pava ban Kupor s mnogom gospodom i plemićim ungarskim i slovinskim. Ali njiova bi velika nesrića, jer Hrvoja razbi i svu vojsku isiče, a gospodu, koji ne pogiboše, one ufati žive. Bana Kupora ufativši živa, u volujsku kožu čini ga sašiti i u vodu baciti.

Na 1416. Pođe s ovoga svita veliki vojvoda Hrvoje; i kralj bosanski Ostoja, odbacivši svoju ženu kraljicu, Grubu imenom, uze ženu Hrvojinu.
Gospoda i plemići bosanski ovo vrime učiniše viće, da Ostoju bace s kraljevanja, u komu viću bi ubijen Pava Radjenović; a kralj Ostoja s Petrom Pavlovićem u grad tvrdi Bobovac uteče. Ali ostoju Bošnjaci baciše, a Stipana Jablanovića za kralja odabraše.

Na 1443. Tvrtko Drugi, kralj bosanski, brez poroda umri; i kraljeva je na misto njegovo Toma Kristić i obraćen na pravu viru Isusovu od svetoga Jakova od Marke, reda s. Frane, krst sveti primi po kardinalu Karvajali. Posli njegove smrti kraljeva je njegov sin naravni Stipan, koji od Turaka bi ubijen, i tada posve dospi slovinsko kraljevanje.

Ne ulazeci u istinitost historijskih informacije ovdje navedenih, ovo sam nabrijao samo da bih dokazao terminologiju i nazive vezane uz Bosnu u 17. vijeku.

Znaci, nekakvo vladanje Hrvatske a kamoli zemlje sluga preko Drine ne dolazi u obzir! I ime Bosnjaci se spominje!

Čitaj više

Možda vas zanima...