Vojni kapaciteti kod komšija i domaćih izdajnika
Vojni kapaciteti kod komšija i domaćih izdajnika
Vojni kapaciteti kod komšija i domaćih izdajnika
Operation Allied Force
Sve o namjenskoj industriji i oruzanim snagama kod cetnika i ustasa ovdje.
Operation Allied Force
Sve o namjenskoj industriji i oruzanim snagama kod cetnika i ustasa ovdje.
"Velika civilizacija nije pokorena dok se ne uništi sama iznutra." - Will Durant
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Meteor je napisao/la: ↑09 feb 2019 20:35 Jedan presjek stanja...
HRVATSKA
1. Naprave u Karlovcu tvornicu pjesadijskog naoruzanja sa godisnjim kapacitetom 600.000 cijevi. - Kod nas niko nista ni mukajet u Bosni.
http://hs-produkt.hr/
2. Izgrade tvornicu visecijevnih lansera i rucnih bacaca granata u Potpicanu / Hrvatska... - Niko nista u Bosni
http://madlerd.hr
http://www.rbg6.com/
CRNA GORA
3. Izgrade tvornicu pjesadijskog naoruzanja u Mojkovcu u Crnoj Gori... - Niko nista, glupi, gluhi i coravi svi u Bosni.
www.tara-aerospace.com
4. Izgrade tvornicu eksploziva, detonatorskih kapisla, rucnih bombi, termobaricne municje(na osnovu ratnog iskustva u BiH) u Beranima i na osnovu popljackane opreme iz Pobjede u Gorazdu. - Ma niko nista...
http://poliex.me/
SRBIJA
5. Izgrade tvornicu topova, haubica i borbenih vozila u Velikoj Plani kao konkurencija Bratstvu u Novom Travniku - Niko nista u Bosni
https://www.borbenislozenisistemi.rs/
6. Izgrade vojni poligon za testiranje borbenih vozila u Nikincima/Srbija. - Niko nista u Bosni
http://www.pmcinzenjering.com/sr/projec ... n-nikinci/
7. Izgrade skladiste baruta za cuvanje baruta i raketnih goriva (jer baruti zahtijevaju skladistenje u posebnim uslovima) u Kragujevcu - Niko nista.
http://www.pmcinzenjering.com/sr/projec ... ragujevac/
8. Izgrade u sklopu Krusika u Valjevu tvornicu raketnih komora i motora. - Kod nas niko nista, ma ni habera.
http://www.pmcinzenjering.com/sr/project/krusik/
Izgrade tvornicu pjesadijske/puscane municije u Uzicima kod Uzica - Jedini odgovor na cijeloj ovoj listi dao je Igman i PTG nabavljajuci nove masine
9. Obnove proizvodnju u barutani Milan Blagojevic u Lucanima - U Bosni niko nista...
http://www.mbnamenska.com/
10. Izgrade tvornicu lansera(Plamen, Oganj, Grad, Morava) - Niko nista, ma pojma o zivotu nemaju...
http://inox.co.rs/
11. Izgrade tvornicu puscanih cijevi u Cacku- Niko nista...
http://zpvproizvodnja.com/
KRMETNJAK
12. Izgrade tvornicu optike,optoelektronike u Teslicu - U Sarajevu niko nista, ma ni da cuje...
https://zrak.co/
Izgrade kapacitete za proizvodnju metalnih okvira u jednom od pogona Kosmosa u Banja Luci - Bekto Precisa pocne sa proizvodnjom polimerskim okvira.
https://matra.ba,/
13. Izgrade Remontni zavod na temelju ukradenih masine iz Hadzica u Bratuncu - Niko nista
https://trb.ba/d/en/index.html
14. Izgrade tvornicu eksploziva sa godisnjim kapacitetom od 10.000 tona u Prijedoru - Niko nista
https://ba.ekapija.com/news/2090305/tve ... -u-planu-i
15. Izgrade civilno streliste u Prijedoru - Niko nista
https://hr-hr.facebook.com/pages/catego ... 609768351/
"Velika civilizacija nije pokorena dok se ne uništi sama iznutra." - Will Durant
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Presjek prema kategoriji
Pjesadijsko naoruzanje (puske, pistolji, rucni bacaci)
HS Produkt - Karlovac/Hrvatsla - http://hs-produkt.hr/
Madlerd Potpican-Istra/Hrvatska - http://www.rbg6.com/
Tara Aerospace - Mojkovac/Crna Gora - https://www.tara-aerospace.com/small-arms
ZPV Proizvodnja - Cacak/Srbija - http://zpvproizvodnja.com/
Matra - Banja Luka/Krmetnjak - https://matra.ba/
Tehnicki remont - Bratunac/Krmetnjak - https://trb.ba/d/en/index.html
Barutane, tvornice eksploziva, rucnih i avio bombi, skladista
POLIEX Berane/Crna Gora - http://poliex.me/
TVEK - Prijedor/Krmetnjak - https://ba.ekapija.com/news/2090305/tve ... -u-planu-i
Milan Blagojevic - Lucani/Srbija - http://www.mbnamenska.com/
Podzemno skladiste baruta - Kragujevac/Srbija - http://www.pmcinzenjering.com/sr/projec ... ragujevac/
Tvornice artiljerijskih i raketnih sistema
Madlerd Potpican-Istra/Hrvatska - http://madlerd.hr
Borbeni slozeni sistemi - Velika Plana/Srbija - https://www.borbenislozenisistemi.rs/
INhrom - Cacak/Srbija - http://inox.co.rs/
Tvornice raketne municije
Krusik - Valjevo/Srbija - http://www.pmcinzenjering.com/sr/project/krusik/
Tvornice optike/optoelektronike
Zrak - Teslic/Krmetnjak - https://zrak.co/
Pjesadijsko naoruzanje (puske, pistolji, rucni bacaci)
HS Produkt - Karlovac/Hrvatsla - http://hs-produkt.hr/
Madlerd Potpican-Istra/Hrvatska - http://www.rbg6.com/
Tara Aerospace - Mojkovac/Crna Gora - https://www.tara-aerospace.com/small-arms
ZPV Proizvodnja - Cacak/Srbija - http://zpvproizvodnja.com/
Matra - Banja Luka/Krmetnjak - https://matra.ba/
Tehnicki remont - Bratunac/Krmetnjak - https://trb.ba/d/en/index.html
Barutane, tvornice eksploziva, rucnih i avio bombi, skladista
POLIEX Berane/Crna Gora - http://poliex.me/
TVEK - Prijedor/Krmetnjak - https://ba.ekapija.com/news/2090305/tve ... -u-planu-i
Milan Blagojevic - Lucani/Srbija - http://www.mbnamenska.com/
Podzemno skladiste baruta - Kragujevac/Srbija - http://www.pmcinzenjering.com/sr/projec ... ragujevac/
Tvornice artiljerijskih i raketnih sistema
Madlerd Potpican-Istra/Hrvatska - http://madlerd.hr
Borbeni slozeni sistemi - Velika Plana/Srbija - https://www.borbenislozenisistemi.rs/
INhrom - Cacak/Srbija - http://inox.co.rs/
Tvornice raketne municije
Krusik - Valjevo/Srbija - http://www.pmcinzenjering.com/sr/project/krusik/
Tvornice optike/optoelektronike
Zrak - Teslic/Krmetnjak - https://zrak.co/
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Dopuna:
Izgradnja kapislane u Krusiku Valjevo/Srbija - GINEX povecao proizvodnju na preko 1.3 milijarde komada inicijalnih kapisla godisnje
http://www.pmcinzenjering.com/sr/poloze ... u-krusiku/
Izgradnja kapislane u Krusiku Valjevo/Srbija - GINEX povecao proizvodnju na preko 1.3 milijarde komada inicijalnih kapisla godisnje
http://www.pmcinzenjering.com/sr/poloze ... u-krusiku/
Meteor je napisao/la: ↑09 feb 2019 20:35 Jedan presjek stanja...
HRVATSKA
1. Naprave u Karlovcu tvornicu pjesadijskog naoruzanja sa godisnjim kapacitetom 600.000 cijevi. - Kod nas niko nista ni mukajet u Bosni.
http://hs-produkt.hr/
2. Izgrade tvornicu visecijevnih lansera i rucnih bacaca granata u Potpicanu / Hrvatska... - Niko nista u Bosni
http://madlerd.hr
http://www.rbg6.com/
CRNA GORA
3. Izgrade tvornicu pjesadijskog naoruzanja u Mojkovcu u Crnoj Gori... - Niko nista, glupi, gluhi i coravi svi u Bosni.
www.tara-aerospace.com
4. Izgrade tvornicu eksploziva, detonatorskih kapisla, rucnih bombi, termobaricne municje(na osnovu ratnog iskustva u BiH) u Beranima i na osnovu popljackane opreme iz Pobjede u Gorazdu. - Ma niko nista...
http://poliex.me/
SRBIJA
5. Izgrade tvornicu topova, haubica i borbenih vozila u Velikoj Plani kao konkurencija Bratstvu u Novom Travniku - Niko nista u Bosni
https://www.borbenislozenisistemi.rs/
6. Izgrade vojni poligon za testiranje borbenih vozila u Nikincima/Srbija. - Niko nista u Bosni
http://www.pmcinzenjering.com/sr/projec ... n-nikinci/
7. Izgrade skladiste baruta za cuvanje baruta i raketnih goriva (jer baruti zahtijevaju skladistenje u posebnim uslovima) u Kragujevcu - Niko nista.
http://www.pmcinzenjering.com/sr/projec ... ragujevac/
8. Izgrade u sklopu Krusika u Valjevu tvornicu raketnih komora i motora. - Kod nas niko nista, ma ni habera.
http://www.pmcinzenjering.com/sr/project/krusik/
Izgrade tvornicu pjesadijske/puscane municije u Uzicima kod Uzica - Jedini odgovor na cijeloj ovoj listi dao je Igman i PTG nabavljajuci nove masine
9. Obnove proizvodnju u barutani Milan Blagojevic u Lucanima - U Bosni niko nista...
http://www.mbnamenska.com/
10. Izgrade tvornicu lansera(Plamen, Oganj, Grad, Morava) - Niko nista, ma pojma o zivotu nemaju...
http://inox.co.rs/
11. Izgrade tvornicu puscanih cijevi u Cacku- Niko nista...
http://zpvproizvodnja.com/
KRMETNJAK
12. Izgrade tvornicu optike,optoelektronike u Teslicu - U Sarajevu niko nista, ma ni da cuje...
https://zrak.co/
Izgrade kapacitete za proizvodnju metalnih okvira u jednom od pogona Kosmosa u Banja Luci - Bekto Precisa pocne sa proizvodnjom polimerskim okvira.
https://matra.ba,/
13. Izgrade Remontni zavod na temelju ukradenih masine iz Hadzica u Bratuncu - Niko nista
https://trb.ba/d/en/index.html
14. Izgrade tvornicu eksploziva sa godisnjim kapacitetom od 10.000 tona u Prijedoru - Niko nista
https://ba.ekapija.com/news/2090305/tve ... -u-planu-i
15. Izgrade civilno streliste u Prijedoru - Niko nista
https://hr-hr.facebook.com/pages/catego ... 609768351/
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Pjesadijsko naoruzanje (puske, pistolji, rucni bacaci) sa slikama proizvoda
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružane snage BiH i Namjenska industrija BiH
Ratni zlocinacMeteor je napisao/la: ↑19 feb 2019 15:16
Ko je ovo na slici ?
Da nije ovaj ?
https://www.google.com/search?q=ljubomi ... e&ie=UTF-8
Na najvećem sajmu vojne opreme na svijetu u Abu Dabiju gdje se predstavio i Tehnički remont Bratunac, potpisan je memorandum o razumijevanju sa vrlo značajnom Saudijskom kompanijom "Science tehnology", a zatim je potpisan i jedan njegov dodatak.
Kompanija iz Saudijske Arabije prihvatila je i prvu poslovnu ponudu kompanije iz Bratunca. Riječ je o ugovoru o prodaji proizvoda Tehničkog remonta.
"Ulazimo na tržište Saudijske Arbije na jedan vrlo kvalitetan način, jer je riječ o državnoj kompaniji. U narednom periodu ćemo preko njih plasirati svoje proizvode, tehnologije i znanja na teritoriju Saudijske Arabije. Šumska i kompanija iz Bratunca za njih su jedno značajno otkriće. TRB im je predstavio proizvodne mašine za humanitarno deminiranje, oklopno vozilo Despot, ali i ostali program", rekao je Ljubomir Borovčanin, zamjenik generalnog direktora Tehničkog remonta Bratunac.
I za Saudijsku Arabiju potpisivanje memoranduma sa kompanijom iz Bratunca je veoma značajno.
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
E,veoma kvalitetna tema.Valja uvijek da se zna sta komsije imaju u arsenalu
“Money can’t buy back your youth when you’re old, a friend when you’re lonely, or peace to your soul.” Johnny Cash
Never had i imagined living without you Angelene
Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti možda su baš takvi i najsrećniji.
Never had i imagined living without you Angelene
Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti možda su baš takvi i najsrećniji.
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Pisem sa smartfona...dok dodjem do laptopa pa cu vise informacija postaviti...
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
TANG Tvornica alata - Nova Gradiska
A.Stepnica 36 – 35400 Nova Gradiška
Fina fabrika blizu zeljeznice...Natovaris poluproizvode ili finalizovane proizvode na vagon i vozi gdje god hoces. Moze svasta kovati od municije do topova srednjeg kalibra.
Vidis ovaj cekic na njemu se mogu kovati cijevi za PA topove.
Video klip kovackog cekica
Description
ENERGY OF BLOW 1250 KGM
FALLING HEIGHT 1000 mm
WEIGHTOF FALLING RAM 1250 KG
MAX. WEIGHT OF DIE 210 kg
WAY BETWEEN SLIDES 500 mm
MOTOR POWER 22 kW
WEIGHT OF ANVIL 19 T
Da vidite poluproizvode / ulazne sirovine...
Evo i robota sa zagrijanim komadom celika za municiju npr.
1 linija za kovanje otkivaka do 30 kg ( 90.000 mm2 ):
kovački čekić Lasco KH1250
Preša Coining 2.000 t
Preša 400 t
Plinska peć za zagrijavanje materijala
N2 linije za kovanje otkivaka do 15 kg :
Preša Šmeral 2500 t
Preša Kurymoto 2500 t sa indukcijskom peći Cefi 1000 kW
2 koljenaste preše od 350 t sa robotom Fanuc 70kg
N.1 linija za kovanje otkivaka do 8 kg :
Preša Šmeral 1600 tona sa indukcijskom peći Radyne 600 kW
2 koljenaste preše IMV 150 t
N.1 linija za kovanje otkivaka do 4 kg:
Preša Šmeral 1000 tona sa indukcijskom peći Radyne 320 kW
2 ekscentar preše IMV od 150 t
1 preša snage 120 t
N.1 linija za kovanje otkivaka do 2,5 kg :
Kovački čekić Lasco HO 250
Preša snage 100 tona
Indukcijska peć snage 200 kW
N.1 linija za kovanje otkivaka do 1,5 kg :
1 Kovački čekić Šmeral KHJ4
2 preše snage 100 tona
Indukcijska peć snage 200 kW
A.Stepnica 36 – 35400 Nova Gradiška
Fina fabrika blizu zeljeznice...Natovaris poluproizvode ili finalizovane proizvode na vagon i vozi gdje god hoces. Moze svasta kovati od municije do topova srednjeg kalibra.
Vidis ovaj cekic na njemu se mogu kovati cijevi za PA topove.
Video klip kovackog cekica
Description
ENERGY OF BLOW 1250 KGM
FALLING HEIGHT 1000 mm
WEIGHTOF FALLING RAM 1250 KG
MAX. WEIGHT OF DIE 210 kg
WAY BETWEEN SLIDES 500 mm
MOTOR POWER 22 kW
WEIGHT OF ANVIL 19 T
Da vidite poluproizvode / ulazne sirovine...
Evo i robota sa zagrijanim komadom celika za municiju npr.
1 linija za kovanje otkivaka do 30 kg ( 90.000 mm2 ):
kovački čekić Lasco KH1250
Preša Coining 2.000 t
Preša 400 t
Plinska peć za zagrijavanje materijala
N2 linije za kovanje otkivaka do 15 kg :
Preša Šmeral 2500 t
Preša Kurymoto 2500 t sa indukcijskom peći Cefi 1000 kW
2 koljenaste preše od 350 t sa robotom Fanuc 70kg
N.1 linija za kovanje otkivaka do 8 kg :
Preša Šmeral 1600 tona sa indukcijskom peći Radyne 600 kW
2 koljenaste preše IMV 150 t
N.1 linija za kovanje otkivaka do 4 kg:
Preša Šmeral 1000 tona sa indukcijskom peći Radyne 320 kW
2 ekscentar preše IMV od 150 t
1 preša snage 120 t
N.1 linija za kovanje otkivaka do 2,5 kg :
Kovački čekić Lasco HO 250
Preša snage 100 tona
Indukcijska peć snage 200 kW
N.1 linija za kovanje otkivaka do 1,5 kg :
1 Kovački čekić Šmeral KHJ4
2 preše snage 100 tona
Indukcijska peć snage 200 kW
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Zeljezara Niksic - Kovacnica
Posjedujemo presu snage 18 MN, a možemo kovati po dužini do 9200 mm. Svi naši proizvodi mogu biti podvrgnuti termičkom tretmanu u modernim pećima, uz korišćenje različitih metoda.
Termička obrada:
Meko žarenje, sferoidno žarenje, normalizacija, poboljšanje (kaljenje i otpuštanje).
Legirani Čelici
Karbonski Čelici
Nerđajući Čelici
Alatni Čelici
Posjedujemo presu snage 18 MN, a možemo kovati po dužini do 9200 mm. Svi naši proizvodi mogu biti podvrgnuti termičkom tretmanu u modernim pećima, uz korišćenje različitih metoda.
Termička obrada:
Meko žarenje, sferoidno žarenje, normalizacija, poboljšanje (kaljenje i otpuštanje).
Legirani Čelici
Karbonski Čelici
Nerđajući Čelici
Alatni Čelici
Željezara "Boris Kidrič" Nikšić: Gigant čije se ime i među metalcima u svijetu izgovara s poštovanjem
Maj 1985: Željezara "Boris Kidrič" u Nikšiću je veliki kolektiv, najveći u Crnoj Gori. U dvadeset jednom OOUR-u i sedam radnih zajednica zaposleno je nešto više od 6.500 radnika, koji su prošle godine, na primjer, proizveli 242.000 tona čelika. Željezara je tako uknjižila 26 milijardi dinara, odnosno 73 odsto više nego 1983. Ti rezultati su, i za neupućenog, dostojni divljenja.
Svako dobronamjeran lako uočava da je kolektiv nikšićkih metalaca, tu gdje se prije tri i po decenije nije ni sanjalo o željezari, gdje je u teško vrijeme, pedesetih godina, započeta fabrika sasvim druge namjene, podigao gigant čije se ime i među metalcima u svijetu izgovara s poštovanjem.
Neki, od oko dvije stotine vrsta čelika, koji se ovdje proizvode, već zauzimaju počasna mjesta među najuglednijim proizvodima u svijetu. Imalo bi još puno toga pohvalnog iz ove fabrike da se saopšti, između ostalog, da je prosječni lični dohodak u prošloj godini bio oko 25.000 dinara, a u decembru čak 34.000, da će ove godine proizvesti oko 270.000 tona gotovih proizvoda i ostvariti ukupan prihod od oko 35 milijardi dinara.
Može i bolje i više
Nepovoljne prilike u privredi zemlje, u kojoj je proteklih godina vladala inflacija, dinarska i devizna nelikvidnost, neuredno i nestabilno tržište, nijesu mimoišli ni crnu metalurgiju, a time ni Željezaru.
Naprotiv, nepovoljan položaj ove grane u primarnoj raspodjeli, na čijem je popravljanju, uprkos datim obećanjima, malo urađeno; zatim njena zavisnost od uvoza, za koju je, u nedostatku drugih mogućnosti, morala da izvozi svoje proizvode po cijenama i do 30 odsto nižim od cijena čelika u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, i naravno, daleko nižim nego u našoj zemlji; praktično bez trajnih obrtnih sredstava - sve je to uticalo da, uz dodatne teškoće u privredi, njene nevolje budu još veće.
No, veliki nikšićki kolektiv, kao uostalom i mnoge u našoj zemlji, ne muče samo proizvodni i tehnološki problemi.
Tu se potvrđuje naša samoupravna praksa sa svim prednostima i vrlinama, ali i manama koje valja ispravljati.
Doduše, za Željezaru "Boris Kidrič" se kaže da je odavno postala škola crnogorske radničke klase i da u toj republici gotovo i nema radnog kolektiva sa stručnjacima koji nijesu stasali u gigantu jugoslovenske crne metalurgije.
Odnos prema radu, redu i disciplini mogao bi da bude primjer mnogima.
Veoma je razvijeno i informisanje radnika. Zahvaljujući primjeni računara svakodnevno se raspolaže tačnim podacima o proizvodnji, rezultatima, korišćenju radnog vremena, utrošku materijala i sirovina i sl.
Međutim, uprkos svemu tome, u posljednjih godinu dana u ovom kolektivu su se dogodile dvije obustave rada.
Prvo je u julu prošle godine u čeličani jedna brigada odbila da radi, zahtijevajući da se isprave navodne nepravde u raspodjeli ličnih dohodaka, a potom se krajem januara ove godine nešto slično dogodilo i u hladnoj valjaonici, gdje su takođe smatrali da im nije isplaćeno zarađeno.
Obustava rada jeste nešto neprimjereno našem samoupravnom društvu, makar trajala samo dan-dva, kako je to bilo u pogonima Željezare, ali je i potvrdila snagu kolektiva.
Ne samo što su radnici brzo uvidjeli da su pogriješili i prenaglili, što su potom svojski zapeli i ne samo nadoknadili izgubljeno nego i znatno premašili plan, već stoga što i u trenucima revolta, kad su se odlučili na obustavu, nijesu dozvolili da u pogonima nastane bilo kakva šteta.
- Većina ovdje su dobri radnici, mnogi su život posvetili Željezari - kaže Milovan Cvijetić, kvalifikovani rezač sa dvadeset sedmogodišnjim stažom. - Svi mi hoćemo da radimo i više i bolje nego što radimo i ne tražimo ništa više nego da živimo od tog rada. Muči nas to što rezultati ne zavise od nas samih, muči nas i stvara nervozu to što većim cijenama hoćemo da stvorimo dohodak...
- Ima izvjestan broj radnika, a to je valjda i neminovno u ovako velikim kolektivima, koji uporno pokušavaju poistovijetiti rad i nerad - kaže Radoš Obradović, sekretar Akcione konferencije SK u Željezari i predsjednik Komiteta za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu. - Međutim, većina je onih koji pošteno rade. A ko radi može i da zaradi.
S njim se, uglavnom, slaže i grupa radnika iz brusione: Boško Višnjić, Šućo Šabotić i Momir Aleksić. Oni mjesečno, u prosjeku, zarađuju oko 35.000 dinara, ali mogu i do 50.000. Naravno, radi se po normi.
- Mora se imati u vidu nervoza koju kod radnika, sasvim razumljivo, izazivaju nekontrolisana, poskupljenja i pad standarda - kaže Vojin Đukanović, potpredsjednik Poslovnog odbora Željezare. - Ali, u kolektivu se čini sve da se poteškoće ublaže. Svi radnici imaju organizovan besplatan prevoz, ishranu, mnogi su dobili stanove ili kredite za izgradnju kuća... Doduše nije mali broj ni onih koji čekaju na rješenje stambenog pitanja.
Dokazivanje kad je najteže
Nikšićki metalci su svjesni trenutka u kojem žive, znaju šta mogu i koliko mogu, svakome gledaju otvoreno u oči i ne dopuštaju da padne mrlja na njihova garava lica. Dokazali su to bezbroj puta, a najbolji primjer je od prije godinu dana.
Tada je strahovita eksplozija u čeličani raznijela debeli oklop velike šezdesetotonske elektrolučne peći.
Tako je Željezara iznenada ostala bez trećine postrojenja za topljenje gvožđa, a šteta je procijenjena na gotovo četiri milijarde dinara, jer je strani isporučilac procijenio da nova peć može biti potpaljena u najboljem slučaju za deset, a možda i tek za četrnaest mjeseci.
Međutim, uzdali su se u sebe i svoje sposobnosti.
Brigada od dvije stotine stručnjaka, sa inžinjerom Vojinom Đukanovićem na čelu, jednostavno se nastanila u Željezari. Radilo se danonoćno, bez predaha. I poslije samo dva mjeseca, u novoj peći je planula vatra.
Odbrana kao dio svakodnevice
Ovaj primjer mogao bi biti ilustracija i za odbrambenu sposobnost. Naime, svaki zaposleni u Željezari svjestan je da može biti dobar branilac samo ako je i dobar proizvođač, odnosno da se prevazilaženjem poteškoća u proizvodnji može najviše doprinijeti jačanju odbrambenih moći Željezare i odbrane društva u cjelini.
Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita se u Željezari "Boris Kidrič" od prvog dana razvijaju organizovano i sistematski, zajedno sa ostalim poslovima koji čine djelatnost ove radne organizacije.
Zajednički poslovi vezani za odbranu rješavaju se na nivou radne organizacije, dok se osnovne pripreme obavljaju u svakoj osnovnoj organizaciji udruženog rada. Planove odbrane rade grupe stručnjaka zajedno sa stručnom službom, a odobravaju ih i usvajaju radnički savjeti na prijedlog odgovarajućih organa opštenarodne odbrane.
Značajno je i to da ovaj kolektiv izdvaja znatna finansijska sredstva za opremanje, obuku jedinica i stručno usavršavanje kadrova, a sve u skladu s planom razvoja opštenarodne odbrane i društvene samozaštite.
Prema riječima Radomana Nikčevića, referenta za opštenarodnu odbranu, svaki radnik Željezare je našao svoje mjesto u odbrambenom mehanizmu.
Preko raznih oblika obučavanja (osnovna i dopunska obuka) osposobljavaju se za izvršavanje svih zadataka u jedinicama teritorijalne odbrane i civilne zaštite.
Dokazali su to u više navrata, između ostalog i prošlog ljeta kada su pripadnici protivavionske jedinice oborili metu gađajući ciljeve u vazduhu.
Tom prilikom posebno su se istakli Radomir Živković, Lazar Soknić, Lidija Sretenović, Desa Bogdanović i Miloš Rebić.
Ili, zimus, kada je snijeg napadao više od jednog metra, pripadnici jedinica civilne zaštite, uz pomoć ostalih radnika, nijesu dozvolili da nijednog trenutka stane proizvodnja.
Bio je to još jedan dokaz da čelik ovdje nikada zarđati neće.
Tekst: Z. D. obrada: Yugopapir (Front, 1985.)
....................
:Studyy:
:Studyy:
- BosnjackaHercegovina
- Član
- Postovi: 5566
- Pridružen/a: 23 nov 2014 17:39
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Tema treba biti preimenovana u nešto kao “Oružani i Vojno Industrijski kapaciteti okolnih država” ili “vojno-industrijska industrija u regionu”
Poslao bi ti ovo privatno ali si onemogućio privatne poruke.
Poslao bi ti ovo privatno ali si onemogućio privatne poruke.
Zadnja izmjena: BosnjackaHercegovina, dana/u 20 feb 2019 12:55, ukupno mijenjano 1 put.
Samo BiH.
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Da,mislim da bi se tema trebala preimenovati.Neka ostane ali da ima drugo ime
“Money can’t buy back your youth when you’re old, a friend when you’re lonely, or peace to your soul.” Johnny Cash
Never had i imagined living without you Angelene
Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti možda su baš takvi i najsrećniji.
Never had i imagined living without you Angelene
Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti možda su baš takvi i najsrećniji.
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
E jesi politicki korektan al haj dobro.BosnjackaHercegovina je napisao/la: ↑20 feb 2019 05:16 Tema treba biti preimenovana u nešto kao “Oružani i Vojno Industrijski kapaciteti okolnih država” ili “vojno-industrijska industrija u regionu”
Poslao bi ti ovo privatno ali si onemogućio privatne poruke.
EDIT: Ustvari ovdje sam bio planiro i da pricamo o vojnim kapacitetima u genocidnoj pa bih predlozio da umjesto "u regionu" pise "kod dusmana" ili nesto slicno.
"Velika civilizacija nije pokorena dok se ne uništi sama iznutra." - Will Durant
Re: Oružane snage BiH i Namjenska industrija BiH
Aferim za klip!PLBiH YT je napisao/la: ↑19 feb 2019 22:49Ratni zlocinacMeteor je napisao/la: ↑19 feb 2019 15:16
Ko je ovo na slici ?
Da nije ovaj ?
https://www.google.com/search?q=ljubomi ... e&ie=UTF-8
Na najvećem sajmu vojne opreme na svijetu u Abu Dabiju gdje se predstavio i Tehnički remont Bratunac, potpisan je memorandum o razumijevanju sa vrlo značajnom Saudijskom kompanijom "Science tehnology", a zatim je potpisan i jedan njegov dodatak.
Kompanija iz Saudijske Arabije prihvatila je i prvu poslovnu ponudu kompanije iz Bratunca. Riječ je o ugovoru o prodaji proizvoda Tehničkog remonta.
"Ulazimo na tržište Saudijske Arbije na jedan vrlo kvalitetan način, jer je riječ o državnoj kompaniji. U narednom periodu ćemo preko njih plasirati svoje proizvode, tehnologije i znanja na teritoriju Saudijske Arabije. Šumska i kompanija iz Bratunca za njih su jedno značajno otkriće. TRB im je predstavio proizvodne mašine za humanitarno deminiranje, oklopno vozilo Despot, ali i ostali program", rekao je Ljubomir Borovčanin, zamjenik generalnog direktora Tehničkog remonta Bratunac.
I za Saudijsku Arabiju potpisivanje memoranduma sa kompanijom iz Bratunca je veoma značajno.
"Velika civilizacija nije pokorena dok se ne uništi sama iznutra." - Will Durant
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
SRPSKA POSLA U LIBIJI: Trgovina oružjem ISPOD TEZGE
Trgovina oružjem je legalan, ali i posao koji se uvek dogovara i odvija u tajnosti. Na primeru trgovinskih ugovora koje je Srbija imala s Libijom vidi se da ovaj posao država ne radi uvek direktno, već i preko posrednika, ljudi koji se gotovo nikad ne pojavljaju u javnosti. Trgovci oružjem ne samo da su bili u sastavu pojedinih državnih delegacija, već su im izdavane i diplomatske isprave.
Za Insajder bez ograničenja Srpska posla u Libiji između ostalih, govori i Stevan Nikčević, bivši direktor SDPR-a, a sada državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu.
Trgovina oružjem jedan je od naunosnijih poslova na svetu. Ti poslovi se dogovaraju u tajnosti. To nije zabranjeno, ali zbog manjka informacija ova trgovina je često predmet nagađanja i sumnji da se radi o nezakonitim poslovima. Svaka sumnja u zakonitost, baš zbog toga, bi morala da bude do kraja istražena.
U Srbiji se poslednji put trgovina oružjem pominjala čak i kao moguć motiv za otmicu dvoje srpskih državljana zaposlenih u Ambasadi Srbije u Libiji. Takva nagađanja, koja su dolazila i od državnih funkcionera, nisu do danas ni dokazana, a ni istražena.
Prema zvaničnim podacima, Libija već godinama nije na vrhu liste uvoznika oružja iz Srbije, a u poslednje tri godine u tu zemlju nije izvezen nijedan metak iz Srbije.
Međutim, bilo je nekoliko pokušaja da se poslovi izvoza oružja iz Srbije u Libiju aktiviraju i pre ali i nakon svrgavanja Muamera el Gadafija. Poslove su dogovarali i država, ali i privatni trgovci.
Foto: Beta Ap
FOTO: BETA AP
SRPSKA POSLA U LIBIJI
Državna Kompanija SDPR je već decenijama nosilac poslova izvoza naoružanja, ali se poslednjih godina pojavilo nekoliko manjih, privatnih kompanija, koje su svojim delovanjem privukle pažnju međunarodnih organizacija za kontrolu prometa robe specijalne namene, odnosno naoružanja i vojne opreme.
Trgovina oružjem je legalan posao i razne privatne i državne kompanije širom sveta bave se uvozom i izvozom oružja. Ova trgovina, međutim, postaje krivično delo ako oružje ilegalnim kanalima, menjajući između dve države brojne posrednike, na kraju dođe u ruke terorista ili ako se isporuka oružja dogovori i realizuje bez pisanih tragova.
Pre pada Muamera el Gadafija, zbog dobrih odnosa iz vremena Jugoslavije, i poslovi srpskih kompanija u vezi s izvozom naoružanja i vojne opreme išli su neometano. Ipak, ti poslovi nisu bili ni izbliza unosni kako se pričalo. S obzirom na to da je Gadafijev režim bio veliki kupac oružja u svetu, i Srbija i srpske kompanije pokušavale su da povećaju izvoz. Takva situacija trajala je sve do 2009, kada se prvi put dogodilo da veliki izvoz oružja bude zaustavljen.
Tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da je izvoz zaustavila BIA zbog sumnji da je posrednik u tom poslu firma čiji je vlasnik na crnoj listi Ujedinjenih nacija.
Jedini vlasnik kompanije za trgovinu oružjem iz Srbije koji se našao na listi Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja je Slobodan Tešić. Tešić je na tu listu dospeo 2003. i to zbog, kako se navodi, kršenja sankcija UN za izvoz oružja u afrički zemlju Liberiju.
Tešić je pre toga imao kompaniju Temeks i legalno je sklapao poslove o izvozu naoružanja. UN su 2003. pokrenule istragu zbog oružja nađenog u Liberiji, u koju je, zbog građanskog rata i brojnih ratnih zločina nad civilima, izvoz bio zabranjen. Tokom istrage je utvrđeno da je firma Temeks oružje koje je prema dokumentaciji o izvozu bilo namenjeno Nigeriji u stvari završilo u Liberiji. U tom trenutku ista firma priprema isporuku oružja u Kongo. UN sumnjaju da će i to oružje završiti u Liberiji i zbog takvog poslovanja stavljaju Tešića na listu za zabranu putovanja. Ime Slobodana Tešića nalazilo se na takozvanoj crnoj listi 10 godina, sve do kraja novembra 2013, kada je takođe odlukom UN skinut sa liste. Skidanje sa liste je veoma komplikovano, a pokreće se na zahtev pojedinca, organizacije ili države.
Slobodan Tešić odbio je razgovor. U kratkom telefonskom razgovoru samo je rekao da nema potrebe da ga zovemo.
Kada je 2009. BIA zaustavila izvoz oružja u Libiju zbog toga što se vlasnik posredničke firme nalazio na crnoj listi UN, predstavnici sindikata fabrike Zastava u medijima osporavaju takvu odluku države jer je Zastava imala ugovoren posao vredan 37 miliona dolara.
Milojko Brzaković Foto: Insajder Youtube printscreen
MILOJKO BRZAKOVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Godine 2009. sprečen je izvoz jednog, odnosno zaustavljen je, jedan ugovor o uvozu oružja. O čemu se tu radilo? Jel znate vi šta se dogodilo te 2009?
Milojko Brzaković, direktor Zastave oružje: Ja mogu da kažem jedino da je taj izvoz sprečen jer bi bio nepovoljan za državu. Država nije dala izvozne dozvole. Ono sto je sigurno je da je u prošlosti promet naoružanja i vojne opreme iz države Srbije izuzetno kontrolisan. Tu spadamo i mi. Mi ne možemo nijedan rezervni deo oružja, a kamo li oružje bilo koje, izvesti bez dozvole za izvoz koju izdaje država , tj. Vlada.
Pošto je 2009. zaustavljen izvoz, Srbija je opet 2010, ali na državnom nivou, pokušala da napravi dogovor o vojnotehničkoj saradnji s Libijom . Vođeni su i pregovori o gradnji vojne bolnice u Tripoliju, po ugledu na VMA. Tada se i predsednik Srbije Boris Tadić sreo s Gadafijem.
Boris Tadić: Povodom vojno tehničke saradnje učinjen je ogroman napredak i tu smo pred potpisivanjem novih ugovora. Tu pre svega mislim na Jugoimport SDPR
Međutim, u februaru 2011, na početku pobune protiv Gadafija i stravičnog nasilja režima protiv demonstranata, Srbija se priključila osudi zločina i prekinula sve poslove s Libijom.
Dragan Šutanovac: Moram da kažem da smo mi zaustavili svaku vrstu vojno-ekonomske saradnje sa Libijom na osonovu odluke UN i da ne postoji nikakva šansa da mi izvozimo bilo kojoj zemlji u svetu koja je pod sankcijama UN. Tako će ostati do daljnjeg.
Posle ovakve odluke Vlade sva pradstavništva kompanija u Libiji su zatvorena, a zaposleni su evakuisani. Srbija je tada odlučila da se ne stavlja ni na jednu stranu u sukobu i svi poslovi s Libijom su prekinuti. Godinama se u medijima navode brojne nezvanične informacije da je Srbija ostala dužna Libiji za neke plaćene, a neizvršene poslove. To pitanje otvoreno je i nakon otmice dvoje državljana Srbije u Libiji.
Stevan Nikčević, bivši direktor SDPR-a, državne kompanije za izvoz oružja, ove navode demantuje i tvrdi da je situacije obrnuta.
A jesu li oni tada iz Libije sugerisali da mi imamo neki veliki dug, kad je reč o naoružanju u prethodnom periodu?
Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu i bivši direktor SDPR-a: Mi prema Libiji ili ona prema nama ?
Mi prema Libiji.
Nikčević: Ne. Takva saznanja nemam, da mi imamo prema Libiji bilo kakav dug, u oružju prema Libiji.
A Libija prema nama jel imala neke dugove?
Nikčević: Libija, koliko znam, ima određena finansijska dugovanja prema našoj kompaniji Jugoimport.
Za izvoz oružja?
Nikčević: Da. Iz prethodnog perioda, iz perioda pre 2011.
Govorilo se da mi imamo dugovanja, da su oni nama nešto platili, a da mi nismo isporučili.
Nikčević: Ja takva saznanja nemam.
Stevan Nikčević Foto: Insajder Youtube printscreen
STEVAN NIKČEVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Da bi se iz Srbije izvezlo naoružanje neophodna je dozvola koju daje Ministarstvo za trgovinu uz pribavljene saglasnosti Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva unutrašnjih poslova. Svoja mišljenja daju i bezbednosne agencije. Izvoznik mora da dostavi sertifikat end user. Taj sertifikat treba da predstavlja dokaz o krajnjem odredištu oružja. Stevan Nikčević danas je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, zadužen upravo za izdavanje dozvola.
Nikčević: Postoje zemlje koje su pod specijalnim režimom UN, određenih tela i komiteta, kao što su Libija, Demokratska Republika Kongo, ali i za te zemlje poštujemo proceduru ako se pojavi tamo neko ko je zainteresovan da izvozi isključivo to, dajemo u saglasnosti specijalizovanih tela UN.
Šta znači taj sertifikat? Smatra se jednim od najvažnijih dokumenata u trgovini oružja.
Nikčević: To je dokument kojim vlada određene zemlje potvrđuje da će to oružje biti kupljeno i da se kupuje za njene potrebe, koriščeno u toj zemlji.
Libija je od 2011. i izbijanja sukoba pod sankcijama UN koje dozvoljavaju izvoz oružja u tu zemlju, ali uz prethodnu saglasnost posebnog tela UN pod nazivom Panel eksperata.
Izvoz oružja iz Srbije nije ni pokušan od 2011. do proleća 2013. Tada se situacija u Libiji naizgled smirila, ali ni izbliza nije bila uspostavljena jedinstvena vlast. U martu 2013. u Beogradu se sastaju delegacije Srbije i Libije.
Tada u posetu Srbiji dolazi zamenik ministra obrane vlade u Tripoliju Kaled al Šarif. Poseta Ministartsvu odbrane, Vojsci Srbije i fabrikama namenske industrije ponovo je predstavljena kao velika šansa da se Srbija i nakon pada Gadafija vrati poslovima s Libijom.
Al Šarif zvanično u to vreme bio je zamenik ministra odbrane vlade u Tripoliju. U međuvrenu se ispostavilo i da su ga snage SAD 2003. uhapsile kao pripadnika islamističke grupe bliske Al Kaidi i da je proveo dve godine u tajnom zavoru CIA, nakon čega je izručen Libiji. Iz zatvora izlazi tek po svrgavanju Gadafija 2011.
Dve godine kasnije Al Šarif u Srbiju dolazi na poziv Ministarstva obrane. Na tom sastanku se nalazi i Slobodan Tešić, koji je u tom trenutku na crnoj listi UN. Činjenicu da se na zvaničnom sastanku delegacija Srbije i Libije u prostorijama Ministrstva odbrane nalazio i Tešić otkrili su novinari Insajdera zahvaljući fotografiji koja je objavljena na sajtu Ministarstva odbrane, ali i Ambasade Srbije u Libiji.
Na slici i snimku sa sastanka on se ne vidi dobro. Tešić je inače čovek čijih fotografija nema ni u medijima, ni na internetu, pa ga nije ni lako prepoznati.
Kako bi se proverilo da li je moguće da se čovek sa crne liste UN nalazi na zvaničnom sastanku po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, od Ministarstva odbrane zatraženi su zapisnici sa pomenutog sastanka, kao i spisak učesnika.
Foto: Insajder Youtube printscreen
FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Zapisnici su, međutim, pod oznakom poverljivo, kako se ne bi ugrozili odnosi dve zemlje, a s obzirom da su u njima i podaci koje je iznela libijska strana. Na pitanje ko su sve bili učesnici sastanka, Ministartsvo odbrane navodi i ime Slobodana Tešića, i to kao predstavnika kompanije Partizan arms. U istim odgovorima navodi se da je libijska delegacija na sopstveni zahtev tokom posete Beogradu obišla i Tešićevo preduzeće.
Domaćin sastanka državnih delegacija kom je prisustvovao Tešić bio je tadašnji državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Nikolić, a sastanku je prisustvovao i Zoran Đorđević, tada takođe državni sekretar, danas ministar odbrane. Ministar obrane u to vreme bio je Aleksandar Vučić, ali on nije bio učesnik sastanka.
Pet meseci nakon ovih sastanaka Ministarstvo trgovine izdaje dozvole za izvoz oružja u Libiju, što znači da su posao odobrili i Ministartsvo odbrane i Ministartsva spoljih poslova i MUP, a da ništa sporno nisu videle ni bezbednosne službe.
Po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, Insajder je u vezi s ovim dozvolama dobio odgovore od Ministarstva za trgovinu, koje je dozvole izdalo. Dokumenta pokazuju da je dozvole tražio i dobilo preduzeće Jugoimport SDPR, koje je u stopostotnom vlasništvu države. Za ovaj posao SDPR je dao i sertifikat end user koji potrvđuje da je krajnji korisnik Ministarstvo odbrane Libije. Međutim, taj sertifikat otkriva i da postoji posrednik, i to u svim nabavkama, preduzeće sa Kipra Karso limitid, koje je navedeno kao kupac.
Na osnovu svih informacija, kontradiktornih izjava i istraživanja Insajdera ostalo je nejasno da li je Slobodan Tešić bio učesnik razgovora u Beogradu kao predstavnik Srbije ili Libije, kao što je nejasno čemu posrednik u izvozu oružja između dve države.
Stevan Nikačević Foto: Insajder Youtube printscreen
STEVAN NIKAČEVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Kome su izdate dozvole?
Nikčević: Dozvole su izdate Jugoimportu. SDPR je aplicirao za osam dozvola za izvoz za Libiju, te dozvole su u skladu s procedurama i saglasnosti svih nadležnih ministarstva koja u tome učestvuju. Dobili smo saglasnost, preko Ministarstva spoljnih poslova i Komiteta SB UN za sankcije, njihovog ekspertskog panela, koje se bavi pitanjem Libije. Oni su poznavali učesnike u poslu i mi smo izdali tih osam dozvola. Nakon toga, po isteku dozvola, nakon godinu dana, kada nam kompanija dostavlja izveštaj o realizaciji, mi smo obavešteni da četiri dozvole uopšte nisu iskorišćene. One su vraćene, a četiri dozvole su delimično iskorišćene, i o tome smo dobili izveštaj kompanije.
Taj izvoz, prema našim saznanjima i zvaničnim informacijama koje smo dobili po Zakonu, je realizovan preko kupca koji se nalazi na Kipru, privatne firme, a oružje je išlo ka Ministarstvu odbrane Libije. Zašto je uveden kupac? Zašto to SDPR nije uradio sam?
Nikčević: To nije pitanje za mene. To je pitanje komercijalnog odnosa, Jugoimporta, SDPR-a, kupca njihove robe, odnosno korisnika, tako da ne znam odgovor na to pitanje.
Da li se u vreme kada ste vi bili direktor SDPR-a koristila ta vrsta bajpasa, kupca koji se uvodio u posao, a direktno se izvozilo? Dakle država državi , izvozi Srbija Libiji, preko državne kompanije.
Nikčević: Mi taj model nismo koristili. Ne znam kakve su okolnosti bile u tom momentu, ali mi prema Libiji nismo radili tako. Radili smo direktno.
Jeste li prema nekim drugim zemljama radili tako?
Nikčević: Trebalo bi da se prisetim, ali preferirali smo model direktne saradnje.
Na osnovu ovih odgovora može da se zaključi sledeće - dozvole za izvoz oružja iz srpskih fabrika u Libiju dobija državno preduzeće, robu kupuje neko privatno preduzeće sa Kipra koje onda oružje prodaje Ministartsvu odbrane Libije.
Činjenica je da ovo nije protivzakonito, ali jeste neobično da državna kompanija SDPR, koja je godinama imala i svoje predstavnike u Libiji, trguje preko posrednika.
Nalazi istrage UN tek 2015. prvi put zvanično povezuju učesnike sastanka u Beogradu Slobodana Tešića i libijsko Ministarstvo odbrane s odobrenim izvozom oružja.
Foto: Insajder Youtube printscreen
UN navode da je kupac robe Karso limited, pod kontrolom Slobidana Tešića, koji je u to vreme na crnoj listi UN zbog kršenja sankcija za trgovinu oružjem, ali je istraga pokazala da su preko te firme sklapani poslovi i između Libije i Belorusije.
Citat iz izveštaja panela UN 2015: Karso limited sa Kipra posredovala je u sklapanju ugovora za izvoz oružja između različitih kompanija i vlasti Libije u poslednje dve godine.
Transfere vezani za ove ugpovore potvrdile su vlasti Srbije i Belorusije. Predstavnik kompanije Slobodan Tešić, po nacionalnosti Srbin, nekoliko puta je 2013. putovao u Libiju i sastajao se s predstavnicima Ministarstva odbrane Libije. U to vreme on je bio na listi za zabranu putovanja po rezuluciji 1.521 iz 2003. koja se odnosi na Liberiju.
Panel je poslao upite Kipru u vezi s ovom posredničkom kompanijom. Kipar je kontaktirao direktorku kompanije. Ona je u pismu tvrdila da ne poznaje Tešića, da kompanija nije tražila nijedni izvoznu dozvolu za bilo koji transfer vojne opreme i da o tome nema nijedan dokument.
S obzirom na to da su prema dokumentu UN i Srbija i Belorusija i Libija potvrdile da je u nabavci oružja posredovala kompanija Karso, UN konstatuju da to pokazuje kako trgovci oružjem koriste slabosti regulative i kontrole kako bi sproveli svoje poslove.
Nikome nije bilo neobično što se kao kupac u tom poslu, kao vrsta brokera, pojavljuje čovek koji se nalazi na crnoj listi UN? I to baš zbog šverca naoružanja nekim pobunjeničkim grupama.
Nikčević: Mi dozvolu izdajemo onome ko podnosi zahtev. U ovom slučaju stoji izvoznik Jugoimport SDPR. Kažem, da smo imali bilo kakva druga saznanja koja su ukazivala na to da postoje od bilo koga problem, verovatno bi i ministarstva koja učestvuju u davanju saglasnosti reagovala, mi takvu vrstu problema nismo imali. Zvanično smo od komiteta UN obavešteni da su određeni državljani Grčke ili Kirpa, ne mogu tačno da se setim, vlasnici te kompanije i zato nam je posao odobren.
Jeste li imali informaciju o tome da je iza te kompanije Slobodan Tešić?
Nikčević: Ne. Nijednog momenta nismo učestvovali ni u kakvim razgovorima na osnovu kojih bismo mogli da potvrdimo da je on vlasnik u tom poslu.
Zbog kontradiktornih informacija srpskih vlasti i UN, valjalo je proveriti ko je vlasnik kompanije Karso limitid, registrovane u Limasolu na Kipru.
U zvaničnom registru, međutim, navedeno je ime direktorke kompanije koja je i suvlasnica, kao i to da je kompanija osnovana 2012. Iz tog registra vidi se i da je traženo zatvaranje kompanije, ali da je ona idalje aktivna. Ime Slobodana Tešića se ne pominje.Insajder je uputio i pitanja SDPR-u, državnoj komapniji za proizvodnju i izvoz naoružanja i vojne opreme. S obzirom na sumnje da je ta kompanija sklopila posao s firmom koju je predstavljao trgovac oružjem sa crne liste UN, tražili smo da u interesu javnosti SDPR odgovori s kim je u kompaniji Karso sa Kipra dogovaran posao i s kim je potpisan ugovor. Da li su proveravali ko je stvarni vlasnik kompanije. Od SDPR-a je po Zakonu o dostupnosti informacija traženo da dostavi ugovore, kao i informaciju koliko je sličnih ugovora s posrednicima ta kompanija sklopila za poslednjih 10 godina.
Odgovori od SDPR-a nikada nisu stigli, iako je rok po Zakonu istekao. Direktor te kompanije Jugoslav Petković nije želeo ni da razgovara s novinarima Insajdera, ali ni da odredi neko drugo odgovorno lice iz kompanije.
Samo zbog susreta s Tešićem u jednom sarajevskom restoranu, koje su otkrili mediji, 2011. suspendovan je državni tužilac BIH Milorad Barašin. Protiv Tešića je tada u BiH vođena istraga koja nikada nije okončana. Godinu dana posle susreta u restoranu, institucije BiH utvrdile su da Barašin nije uradio ništa protivzakonito, ali nikada se nije vratio u fotelju glavnog tužioca.
S obzirom na to da je Tešić bio na crnoj listi UN u vreme dok je sedeo na zvaničnom sastanku državnih delegacija u Beogadu, postavlja se pitanje zašto su predstavnici države ignorisali crnu listu UN.
Da li je država mogla da posluje s njim dok je on na crnoj listi? Da li su tu postojala neka ograničenja?
Nikčević: Ograničenja u smislu nekih zaključaka odluka UN? Za bilo kog našeg državljanina koji je učesnik u tom poslu ne postoje direktna, ne postoje nikakve instrukcije, direktive UN, nekih specijalizovanih tela. Tešić nije bio vlasnik, niti osnivač, niti direktor, odgovorno lice u bilo kojoj kompaniji koja se u Srbiji registrovala. Pre no što sam ja bio na ovoj poziciji, da bih mogao da govorim o tome, nije mi poznato ko je bio formalni vlasnik. Da li je on bio učesnik u takvim poslovima, svakako jeste, to je opštepoznato i ne sporim, ali da li je postojao neki način i razlog da se zabrani tako neka aktivnost, to svakako nije postojalo. I on je od 2013. koliko je meni poznato…
U decembru 2013. Skinut sa liste.
Nikčević: Skinut sa liste UN.
I posle toga on može formalno da…
Nikčević: Po našim zakonima da.
Posle afere s izvozom oružja u Liberiju koja je bila pod sankcijama UN protiv Tešića je vođen jedan postupak u Srbiji, i to za falsifikovanje službene isprave. Od istrage se odustalo i protiv njega se ne vodi nijedan postupak.
Slobodan Tešić skinut je sa liste UN za zabranu putovanja 29. novembra 2013, devet meseci nakon sastanka u Ministarstvu odbrane, i od tada može normalno da putuje, pa i da bude vlasnik kompanije za trgovinu oružjem.
Prema zvaničnim podacima, on je vlasnik dve firme - Partizan Tech i Tehnoglobal sistem. Međutim, i pre skidanja sa liste Tešić je putovao i prema potvrdama UN imao najmanje tri različita pasoša Srbije i pasoš BiH. Srpski pasoši izdavani su mu 2008, 2009, pa 2010. To su registrovale UN s obzirom da se s tim dokumentima pojavljivao na različitim graničnim prelazima.
Veljko Odalović Foto: Insajder Youtube printscreen
VELJKO ODALOVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
A znate li da je pre toga koristio tri pasoša koja su izdavana godinu za godinom? Godine 2008. s rokom trajanja 2018, 2009. s rokom trajanja 2019. i 2010. s rokom važenja 2020. Kako je moguće da neko ima tri pasoša?
Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova: Pa dobro to, morali biste da proverite kod službi koje izdaju dokumenta i meni je logično da je on morao da menja te pasoše. Pretpostavljam da pasoš važi 10 godina. Ako je dobio 2008. do 2018, ako je eventualno izgubio ili popunio pasoš, po pravilu bi trebalo da se taj prethodni poništi jer mi ne možemo biti nosioci dva pasoša. Možemo imati civilni i diplomatski. Znači eventualno službeni, to je ono zbog posebnosti izdavanja ova dva dokumenta. Inače, civilno dva pasoša meni se ne uklapa da je to moguće.
Nakon skidanja sa liste UN Ministarstvo spoljnih poslova gotovo odmah, početkom 2014, Tešiću daje diplomatski pasoš. Ministar spoljnih poslova u to vreme bio je Ivan Mrkić.
Ali vi morate da znate zašto je njemu dat diplomatski pasoš.
Odalović: Pa ne znam, to pitajte onog ko je dao. Zašto bih ja to morao da znam?
Da, ali i dalje važi taj pasoš.
Odalović: Pa važi i dalje, ali nismo ga dali mi sigurno. To je bilo dosta medijski... i po Zakonu o dostupnosti informacija mi smo dostavili i kad je izdat i celu tu proceduru koja je... jer to je diskreciono pravo ministra koji je u tom trenutku doneo takvu odluku. Znači to nije Ivica Dačić, to nije prethodna saglasnost moja, koja po pravilu proceduralno, kada takav zahtev dođe, obrade moje službe, a ja napišem dole šta i spuštam dole ministru.
Dobro, vi niste bili u ministarstvu u tom trenutku, ali danas jeste u ministarstvu. Moje pitanje je da li on i dalje ima diplomatski pasoš?
Odalović: Ima i dalje.
A koliko trgovaca oružjem ima diplomatski pasoš?
Odalović: On tamo nije naveden kao korisnik pasoša kao trgovac oružjem.
Nego?
Odalović: Ne znam koja je funkcija njegova tamo. Ali nije sigurno, prosto bilo bi glupo da trgovac oružjem ima diplomatski pasoš.
Ali da li je moguće da neko nije znao da je to čovek koji trguje oružjem?
Odalović: Ja dok nisam došao u Ministarstvo i dok se nisam upoznao, nisam znao čoveka, niti sam znao čime se bavi.
Ukupna vrednost traženih dozvola za izvoz oružja iz Srbije u Libiju 2013. bila je veća od 95 miliona dolara, ali većina ugovorenih poslova nije realizovana. Isporučena je roba vredna 3.700.000 dolara, četiri odsto od ugovorenog. Ostale dozvole su vraćene u roku od godinu dana. Ovaj posao u medijima najavljivan je kao ogromna izvozna šansa srpske namenske industrije, pa i fabrike Zastava oružje. I zaista, prema dozvolama iz te fabrike je trebalo da bude nabavljeno oružje vredno 57 miliona dolara, ali kupljeno je za svega tri miliona dolara.
Milojko Brzaković Foto: Insajder Youtube printscreen
MILOJKO BRZAKOVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Milojko Brzaković, direktor Zastava Oružja: Negde 2013,2014. je sklopljen ugovor preko SDPR-a i taj ugovor je realizovan. Jedan ugovor je realizovan. Drugi ugovor je realizovan delimično.
Dobro, a da li ste te 2013. i 2014... objasnite mi, fabrika je sklopila ugovor sa SDPR-om i znali ste ko je krajnji korisnik.
Brzaković: Ja vam kažem. Nisam bio tu u farbici, ali fabrika, poslovodstvo koje je bilo, i nadzorni odbor i ministarstva, su znali ko je krajnji korisnik. Ja ne mogu stvarno o tome da kažem zašto i kako su date dozvole i kako je to realizovano.
Ali ono što ja vas moram da pitam je, hajde da zanemarimo taj slučaj, ali recite mi - vi znate ko kupuje od vas, ko vam donosi end user i znate ko je krajnji korisnik. Da li znate i sve one posrednike?
Brzaković: Ne znam.
A da li je potrebno da znate?
Brzaković: Pa u suštini za nas je najbitnije da znamo ko je krajnji korisnik i koji je kupac od nas prvi i da imamo dozvolu od države. Što bismo se mi bavili drugim stvarima?Srpske vlasti su pomenute dozvole za izvoz oružja u Libiju dale SDPR-u u avgustu 2013. Gotovo istovremeno, prema nalazima UN, u julu te godine iz Belorusije je u Libiju stiglo oko tri miliona tona municije između ostalog i za lako naoružanje i mitraljeze, i deo te municije koriste upravo puške iz Zastave. Posao je takođe, prema istrazi UN, išao preko Kompanije Karso limitid, a potvrde krajnjeg korisnika u ime Libije potpisao je Kaled Al Šarif, zamenik ministra odbrane, koji je bio na sastancima u Beogradu. Deo tog naoružanja, opet prema nalazima UN, završio je u rukama neformalnih policija.
Upravo uloga Al Šarifa u nabavci oružja za Libiju pokazuje kako je u Libiji u stvari oružje doturano određenim grupama. Al Šarif je prema istrazi UN potpisivao end usere, odnosno naručivao oružje zaobilazeći zvanične procedure. Kako navode UN, on je koristio svoj položaj da obezbedi oružje snagama koje je on favorizovao. Al Šarif je 2014, pošto se ponovo rasplamsao građanski rat, ostao na strani islamista i danas ga povezuju s Al Kaidom.
Tada smo izdali, 2013. Ti end useri o krajnjem korisniku su izdati u libiji. Potpisao ih je čovek koji se zove Kaled al Šarif, koji je bio i u poseti Srbiji. Da li je država Srbija znala s kim sarađuje u Libiji? Ko je taj Kaled?
Nikčević: Ministarstvo trgovine izdaje dozvole samo u slučaju kada je korisnik end usera neko ko je verifikovan, da potpisuje taj sertifikat u toj državi. Svaka država strogo ograničava. I ovlašćena ko će moći takav end user da potpiše. Taj gospodin kog pominjete, nisam ga nikada ni video ni sreo. Bio je registrovan od Libije da takav end user potpiše. Takav original iz end usera i svi njegovi elementi su predstavljeni UN baš s potpisom tog gospodina i s tom saglasnošću i s tim svim elementima smo mi od Komiteta za sankcije dobili saglasnost na osnovu koje smo izdali dozvolu. Šta se desilo posle i zašto to nije realizovano, da li je taj gospodin i do kada bio nakon toga vlasan da potpisuje end usere, to je drugo pitanje.
Trgovina oružjem bi trebalo da bude strogo kontrolisana, iako međunarodna tela na svetskom nivou konstatno upozoravaju na kršenje sankcija i činjenicu da oružje ipak dospeva u ruke terorista. Najveći problem je u građanskim ratovima, kakav se vodi i u Libiji, što akteri često menjaju strane.
Kaled al Šarif samo je jedan primer koliko je opasno sklapati ugovore s bilo kojom od strana u građanskim ratovima širom sveta jer akteri lako menjaju strane. Rat u Libiji s prekidima traje više od pet godina. Nijedna vlada ne kontroliše celu teritoriju, gotovo svaki grad ima svoju policiju i svima treba oružje. Pitanje je da li je moguće da države koje trguju oružjem, pa tako i Srbija, uopšte mogu razdvojiti one koji bi oružje koristili da se brane od onih koji bi ga upotrebili za napade. U takvoj situaciji svaka trgovina oružjem može biti zloupotrebljena jer isporuke i pored zakonske obaveze nije moguće do kraja kontrolisati.
(Insajder)
Trgovina oružjem je legalan, ali i posao koji se uvek dogovara i odvija u tajnosti. Na primeru trgovinskih ugovora koje je Srbija imala s Libijom vidi se da ovaj posao država ne radi uvek direktno, već i preko posrednika, ljudi koji se gotovo nikad ne pojavljaju u javnosti. Trgovci oružjem ne samo da su bili u sastavu pojedinih državnih delegacija, već su im izdavane i diplomatske isprave.
Za Insajder bez ograničenja Srpska posla u Libiji između ostalih, govori i Stevan Nikčević, bivši direktor SDPR-a, a sada državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu.
Trgovina oružjem jedan je od naunosnijih poslova na svetu. Ti poslovi se dogovaraju u tajnosti. To nije zabranjeno, ali zbog manjka informacija ova trgovina je često predmet nagađanja i sumnji da se radi o nezakonitim poslovima. Svaka sumnja u zakonitost, baš zbog toga, bi morala da bude do kraja istražena.
U Srbiji se poslednji put trgovina oružjem pominjala čak i kao moguć motiv za otmicu dvoje srpskih državljana zaposlenih u Ambasadi Srbije u Libiji. Takva nagađanja, koja su dolazila i od državnih funkcionera, nisu do danas ni dokazana, a ni istražena.
Prema zvaničnim podacima, Libija već godinama nije na vrhu liste uvoznika oružja iz Srbije, a u poslednje tri godine u tu zemlju nije izvezen nijedan metak iz Srbije.
Međutim, bilo je nekoliko pokušaja da se poslovi izvoza oružja iz Srbije u Libiju aktiviraju i pre ali i nakon svrgavanja Muamera el Gadafija. Poslove su dogovarali i država, ali i privatni trgovci.
Foto: Beta Ap
FOTO: BETA AP
SRPSKA POSLA U LIBIJI
Državna Kompanija SDPR je već decenijama nosilac poslova izvoza naoružanja, ali se poslednjih godina pojavilo nekoliko manjih, privatnih kompanija, koje su svojim delovanjem privukle pažnju međunarodnih organizacija za kontrolu prometa robe specijalne namene, odnosno naoružanja i vojne opreme.
Trgovina oružjem je legalan posao i razne privatne i državne kompanije širom sveta bave se uvozom i izvozom oružja. Ova trgovina, međutim, postaje krivično delo ako oružje ilegalnim kanalima, menjajući između dve države brojne posrednike, na kraju dođe u ruke terorista ili ako se isporuka oružja dogovori i realizuje bez pisanih tragova.
Pre pada Muamera el Gadafija, zbog dobrih odnosa iz vremena Jugoslavije, i poslovi srpskih kompanija u vezi s izvozom naoružanja i vojne opreme išli su neometano. Ipak, ti poslovi nisu bili ni izbliza unosni kako se pričalo. S obzirom na to da je Gadafijev režim bio veliki kupac oružja u svetu, i Srbija i srpske kompanije pokušavale su da povećaju izvoz. Takva situacija trajala je sve do 2009, kada se prvi put dogodilo da veliki izvoz oružja bude zaustavljen.
Tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da je izvoz zaustavila BIA zbog sumnji da je posrednik u tom poslu firma čiji je vlasnik na crnoj listi Ujedinjenih nacija.
Jedini vlasnik kompanije za trgovinu oružjem iz Srbije koji se našao na listi Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja je Slobodan Tešić. Tešić je na tu listu dospeo 2003. i to zbog, kako se navodi, kršenja sankcija UN za izvoz oružja u afrički zemlju Liberiju.
Tešić je pre toga imao kompaniju Temeks i legalno je sklapao poslove o izvozu naoružanja. UN su 2003. pokrenule istragu zbog oružja nađenog u Liberiji, u koju je, zbog građanskog rata i brojnih ratnih zločina nad civilima, izvoz bio zabranjen. Tokom istrage je utvrđeno da je firma Temeks oružje koje je prema dokumentaciji o izvozu bilo namenjeno Nigeriji u stvari završilo u Liberiji. U tom trenutku ista firma priprema isporuku oružja u Kongo. UN sumnjaju da će i to oružje završiti u Liberiji i zbog takvog poslovanja stavljaju Tešića na listu za zabranu putovanja. Ime Slobodana Tešića nalazilo se na takozvanoj crnoj listi 10 godina, sve do kraja novembra 2013, kada je takođe odlukom UN skinut sa liste. Skidanje sa liste je veoma komplikovano, a pokreće se na zahtev pojedinca, organizacije ili države.
Slobodan Tešić odbio je razgovor. U kratkom telefonskom razgovoru samo je rekao da nema potrebe da ga zovemo.
Kada je 2009. BIA zaustavila izvoz oružja u Libiju zbog toga što se vlasnik posredničke firme nalazio na crnoj listi UN, predstavnici sindikata fabrike Zastava u medijima osporavaju takvu odluku države jer je Zastava imala ugovoren posao vredan 37 miliona dolara.
Milojko Brzaković Foto: Insajder Youtube printscreen
MILOJKO BRZAKOVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Godine 2009. sprečen je izvoz jednog, odnosno zaustavljen je, jedan ugovor o uvozu oružja. O čemu se tu radilo? Jel znate vi šta se dogodilo te 2009?
Milojko Brzaković, direktor Zastave oružje: Ja mogu da kažem jedino da je taj izvoz sprečen jer bi bio nepovoljan za državu. Država nije dala izvozne dozvole. Ono sto je sigurno je da je u prošlosti promet naoružanja i vojne opreme iz države Srbije izuzetno kontrolisan. Tu spadamo i mi. Mi ne možemo nijedan rezervni deo oružja, a kamo li oružje bilo koje, izvesti bez dozvole za izvoz koju izdaje država , tj. Vlada.
Pošto je 2009. zaustavljen izvoz, Srbija je opet 2010, ali na državnom nivou, pokušala da napravi dogovor o vojnotehničkoj saradnji s Libijom . Vođeni su i pregovori o gradnji vojne bolnice u Tripoliju, po ugledu na VMA. Tada se i predsednik Srbije Boris Tadić sreo s Gadafijem.
Boris Tadić: Povodom vojno tehničke saradnje učinjen je ogroman napredak i tu smo pred potpisivanjem novih ugovora. Tu pre svega mislim na Jugoimport SDPR
Međutim, u februaru 2011, na početku pobune protiv Gadafija i stravičnog nasilja režima protiv demonstranata, Srbija se priključila osudi zločina i prekinula sve poslove s Libijom.
Dragan Šutanovac: Moram da kažem da smo mi zaustavili svaku vrstu vojno-ekonomske saradnje sa Libijom na osonovu odluke UN i da ne postoji nikakva šansa da mi izvozimo bilo kojoj zemlji u svetu koja je pod sankcijama UN. Tako će ostati do daljnjeg.
Posle ovakve odluke Vlade sva pradstavništva kompanija u Libiji su zatvorena, a zaposleni su evakuisani. Srbija je tada odlučila da se ne stavlja ni na jednu stranu u sukobu i svi poslovi s Libijom su prekinuti. Godinama se u medijima navode brojne nezvanične informacije da je Srbija ostala dužna Libiji za neke plaćene, a neizvršene poslove. To pitanje otvoreno je i nakon otmice dvoje državljana Srbije u Libiji.
Stevan Nikčević, bivši direktor SDPR-a, državne kompanije za izvoz oružja, ove navode demantuje i tvrdi da je situacije obrnuta.
A jesu li oni tada iz Libije sugerisali da mi imamo neki veliki dug, kad je reč o naoružanju u prethodnom periodu?
Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu i bivši direktor SDPR-a: Mi prema Libiji ili ona prema nama ?
Mi prema Libiji.
Nikčević: Ne. Takva saznanja nemam, da mi imamo prema Libiji bilo kakav dug, u oružju prema Libiji.
A Libija prema nama jel imala neke dugove?
Nikčević: Libija, koliko znam, ima određena finansijska dugovanja prema našoj kompaniji Jugoimport.
Za izvoz oružja?
Nikčević: Da. Iz prethodnog perioda, iz perioda pre 2011.
Govorilo se da mi imamo dugovanja, da su oni nama nešto platili, a da mi nismo isporučili.
Nikčević: Ja takva saznanja nemam.
Stevan Nikčević Foto: Insajder Youtube printscreen
STEVAN NIKČEVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Da bi se iz Srbije izvezlo naoružanje neophodna je dozvola koju daje Ministarstvo za trgovinu uz pribavljene saglasnosti Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva unutrašnjih poslova. Svoja mišljenja daju i bezbednosne agencije. Izvoznik mora da dostavi sertifikat end user. Taj sertifikat treba da predstavlja dokaz o krajnjem odredištu oružja. Stevan Nikčević danas je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, zadužen upravo za izdavanje dozvola.
Nikčević: Postoje zemlje koje su pod specijalnim režimom UN, određenih tela i komiteta, kao što su Libija, Demokratska Republika Kongo, ali i za te zemlje poštujemo proceduru ako se pojavi tamo neko ko je zainteresovan da izvozi isključivo to, dajemo u saglasnosti specijalizovanih tela UN.
Šta znači taj sertifikat? Smatra se jednim od najvažnijih dokumenata u trgovini oružja.
Nikčević: To je dokument kojim vlada određene zemlje potvrđuje da će to oružje biti kupljeno i da se kupuje za njene potrebe, koriščeno u toj zemlji.
Libija je od 2011. i izbijanja sukoba pod sankcijama UN koje dozvoljavaju izvoz oružja u tu zemlju, ali uz prethodnu saglasnost posebnog tela UN pod nazivom Panel eksperata.
Izvoz oružja iz Srbije nije ni pokušan od 2011. do proleća 2013. Tada se situacija u Libiji naizgled smirila, ali ni izbliza nije bila uspostavljena jedinstvena vlast. U martu 2013. u Beogradu se sastaju delegacije Srbije i Libije.
Tada u posetu Srbiji dolazi zamenik ministra obrane vlade u Tripoliju Kaled al Šarif. Poseta Ministartsvu odbrane, Vojsci Srbije i fabrikama namenske industrije ponovo je predstavljena kao velika šansa da se Srbija i nakon pada Gadafija vrati poslovima s Libijom.
Al Šarif zvanično u to vreme bio je zamenik ministra odbrane vlade u Tripoliju. U međuvrenu se ispostavilo i da su ga snage SAD 2003. uhapsile kao pripadnika islamističke grupe bliske Al Kaidi i da je proveo dve godine u tajnom zavoru CIA, nakon čega je izručen Libiji. Iz zatvora izlazi tek po svrgavanju Gadafija 2011.
Dve godine kasnije Al Šarif u Srbiju dolazi na poziv Ministarstva obrane. Na tom sastanku se nalazi i Slobodan Tešić, koji je u tom trenutku na crnoj listi UN. Činjenicu da se na zvaničnom sastanku delegacija Srbije i Libije u prostorijama Ministrstva odbrane nalazio i Tešić otkrili su novinari Insajdera zahvaljući fotografiji koja je objavljena na sajtu Ministarstva odbrane, ali i Ambasade Srbije u Libiji.
Na slici i snimku sa sastanka on se ne vidi dobro. Tešić je inače čovek čijih fotografija nema ni u medijima, ni na internetu, pa ga nije ni lako prepoznati.
Kako bi se proverilo da li je moguće da se čovek sa crne liste UN nalazi na zvaničnom sastanku po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, od Ministarstva odbrane zatraženi su zapisnici sa pomenutog sastanka, kao i spisak učesnika.
Foto: Insajder Youtube printscreen
FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Zapisnici su, međutim, pod oznakom poverljivo, kako se ne bi ugrozili odnosi dve zemlje, a s obzirom da su u njima i podaci koje je iznela libijska strana. Na pitanje ko su sve bili učesnici sastanka, Ministartsvo odbrane navodi i ime Slobodana Tešića, i to kao predstavnika kompanije Partizan arms. U istim odgovorima navodi se da je libijska delegacija na sopstveni zahtev tokom posete Beogradu obišla i Tešićevo preduzeće.
Domaćin sastanka državnih delegacija kom je prisustvovao Tešić bio je tadašnji državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Nikolić, a sastanku je prisustvovao i Zoran Đorđević, tada takođe državni sekretar, danas ministar odbrane. Ministar obrane u to vreme bio je Aleksandar Vučić, ali on nije bio učesnik sastanka.
Pet meseci nakon ovih sastanaka Ministarstvo trgovine izdaje dozvole za izvoz oružja u Libiju, što znači da su posao odobrili i Ministartsvo odbrane i Ministartsva spoljih poslova i MUP, a da ništa sporno nisu videle ni bezbednosne službe.
Po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, Insajder je u vezi s ovim dozvolama dobio odgovore od Ministarstva za trgovinu, koje je dozvole izdalo. Dokumenta pokazuju da je dozvole tražio i dobilo preduzeće Jugoimport SDPR, koje je u stopostotnom vlasništvu države. Za ovaj posao SDPR je dao i sertifikat end user koji potrvđuje da je krajnji korisnik Ministarstvo odbrane Libije. Međutim, taj sertifikat otkriva i da postoji posrednik, i to u svim nabavkama, preduzeće sa Kipra Karso limitid, koje je navedeno kao kupac.
Na osnovu svih informacija, kontradiktornih izjava i istraživanja Insajdera ostalo je nejasno da li je Slobodan Tešić bio učesnik razgovora u Beogradu kao predstavnik Srbije ili Libije, kao što je nejasno čemu posrednik u izvozu oružja između dve države.
Stevan Nikačević Foto: Insajder Youtube printscreen
STEVAN NIKAČEVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Kome su izdate dozvole?
Nikčević: Dozvole su izdate Jugoimportu. SDPR je aplicirao za osam dozvola za izvoz za Libiju, te dozvole su u skladu s procedurama i saglasnosti svih nadležnih ministarstva koja u tome učestvuju. Dobili smo saglasnost, preko Ministarstva spoljnih poslova i Komiteta SB UN za sankcije, njihovog ekspertskog panela, koje se bavi pitanjem Libije. Oni su poznavali učesnike u poslu i mi smo izdali tih osam dozvola. Nakon toga, po isteku dozvola, nakon godinu dana, kada nam kompanija dostavlja izveštaj o realizaciji, mi smo obavešteni da četiri dozvole uopšte nisu iskorišćene. One su vraćene, a četiri dozvole su delimično iskorišćene, i o tome smo dobili izveštaj kompanije.
Taj izvoz, prema našim saznanjima i zvaničnim informacijama koje smo dobili po Zakonu, je realizovan preko kupca koji se nalazi na Kipru, privatne firme, a oružje je išlo ka Ministarstvu odbrane Libije. Zašto je uveden kupac? Zašto to SDPR nije uradio sam?
Nikčević: To nije pitanje za mene. To je pitanje komercijalnog odnosa, Jugoimporta, SDPR-a, kupca njihove robe, odnosno korisnika, tako da ne znam odgovor na to pitanje.
Da li se u vreme kada ste vi bili direktor SDPR-a koristila ta vrsta bajpasa, kupca koji se uvodio u posao, a direktno se izvozilo? Dakle država državi , izvozi Srbija Libiji, preko državne kompanije.
Nikčević: Mi taj model nismo koristili. Ne znam kakve su okolnosti bile u tom momentu, ali mi prema Libiji nismo radili tako. Radili smo direktno.
Jeste li prema nekim drugim zemljama radili tako?
Nikčević: Trebalo bi da se prisetim, ali preferirali smo model direktne saradnje.
Na osnovu ovih odgovora može da se zaključi sledeće - dozvole za izvoz oružja iz srpskih fabrika u Libiju dobija državno preduzeće, robu kupuje neko privatno preduzeće sa Kipra koje onda oružje prodaje Ministartsvu odbrane Libije.
Činjenica je da ovo nije protivzakonito, ali jeste neobično da državna kompanija SDPR, koja je godinama imala i svoje predstavnike u Libiji, trguje preko posrednika.
Nalazi istrage UN tek 2015. prvi put zvanično povezuju učesnike sastanka u Beogradu Slobodana Tešića i libijsko Ministarstvo odbrane s odobrenim izvozom oružja.
Foto: Insajder Youtube printscreen
UN navode da je kupac robe Karso limited, pod kontrolom Slobidana Tešića, koji je u to vreme na crnoj listi UN zbog kršenja sankcija za trgovinu oružjem, ali je istraga pokazala da su preko te firme sklapani poslovi i između Libije i Belorusije.
Citat iz izveštaja panela UN 2015: Karso limited sa Kipra posredovala je u sklapanju ugovora za izvoz oružja između različitih kompanija i vlasti Libije u poslednje dve godine.
Transfere vezani za ove ugpovore potvrdile su vlasti Srbije i Belorusije. Predstavnik kompanije Slobodan Tešić, po nacionalnosti Srbin, nekoliko puta je 2013. putovao u Libiju i sastajao se s predstavnicima Ministarstva odbrane Libije. U to vreme on je bio na listi za zabranu putovanja po rezuluciji 1.521 iz 2003. koja se odnosi na Liberiju.
Panel je poslao upite Kipru u vezi s ovom posredničkom kompanijom. Kipar je kontaktirao direktorku kompanije. Ona je u pismu tvrdila da ne poznaje Tešića, da kompanija nije tražila nijedni izvoznu dozvolu za bilo koji transfer vojne opreme i da o tome nema nijedan dokument.
S obzirom na to da su prema dokumentu UN i Srbija i Belorusija i Libija potvrdile da je u nabavci oružja posredovala kompanija Karso, UN konstatuju da to pokazuje kako trgovci oružjem koriste slabosti regulative i kontrole kako bi sproveli svoje poslove.
Nikome nije bilo neobično što se kao kupac u tom poslu, kao vrsta brokera, pojavljuje čovek koji se nalazi na crnoj listi UN? I to baš zbog šverca naoružanja nekim pobunjeničkim grupama.
Nikčević: Mi dozvolu izdajemo onome ko podnosi zahtev. U ovom slučaju stoji izvoznik Jugoimport SDPR. Kažem, da smo imali bilo kakva druga saznanja koja su ukazivala na to da postoje od bilo koga problem, verovatno bi i ministarstva koja učestvuju u davanju saglasnosti reagovala, mi takvu vrstu problema nismo imali. Zvanično smo od komiteta UN obavešteni da su određeni državljani Grčke ili Kirpa, ne mogu tačno da se setim, vlasnici te kompanije i zato nam je posao odobren.
Jeste li imali informaciju o tome da je iza te kompanije Slobodan Tešić?
Nikčević: Ne. Nijednog momenta nismo učestvovali ni u kakvim razgovorima na osnovu kojih bismo mogli da potvrdimo da je on vlasnik u tom poslu.
Zbog kontradiktornih informacija srpskih vlasti i UN, valjalo je proveriti ko je vlasnik kompanije Karso limitid, registrovane u Limasolu na Kipru.
U zvaničnom registru, međutim, navedeno je ime direktorke kompanije koja je i suvlasnica, kao i to da je kompanija osnovana 2012. Iz tog registra vidi se i da je traženo zatvaranje kompanije, ali da je ona idalje aktivna. Ime Slobodana Tešića se ne pominje.Insajder je uputio i pitanja SDPR-u, državnoj komapniji za proizvodnju i izvoz naoružanja i vojne opreme. S obzirom na sumnje da je ta kompanija sklopila posao s firmom koju je predstavljao trgovac oružjem sa crne liste UN, tražili smo da u interesu javnosti SDPR odgovori s kim je u kompaniji Karso sa Kipra dogovaran posao i s kim je potpisan ugovor. Da li su proveravali ko je stvarni vlasnik kompanije. Od SDPR-a je po Zakonu o dostupnosti informacija traženo da dostavi ugovore, kao i informaciju koliko je sličnih ugovora s posrednicima ta kompanija sklopila za poslednjih 10 godina.
Odgovori od SDPR-a nikada nisu stigli, iako je rok po Zakonu istekao. Direktor te kompanije Jugoslav Petković nije želeo ni da razgovara s novinarima Insajdera, ali ni da odredi neko drugo odgovorno lice iz kompanije.
Samo zbog susreta s Tešićem u jednom sarajevskom restoranu, koje su otkrili mediji, 2011. suspendovan je državni tužilac BIH Milorad Barašin. Protiv Tešića je tada u BiH vođena istraga koja nikada nije okončana. Godinu dana posle susreta u restoranu, institucije BiH utvrdile su da Barašin nije uradio ništa protivzakonito, ali nikada se nije vratio u fotelju glavnog tužioca.
S obzirom na to da je Tešić bio na crnoj listi UN u vreme dok je sedeo na zvaničnom sastanku državnih delegacija u Beogadu, postavlja se pitanje zašto su predstavnici države ignorisali crnu listu UN.
Da li je država mogla da posluje s njim dok je on na crnoj listi? Da li su tu postojala neka ograničenja?
Nikčević: Ograničenja u smislu nekih zaključaka odluka UN? Za bilo kog našeg državljanina koji je učesnik u tom poslu ne postoje direktna, ne postoje nikakve instrukcije, direktive UN, nekih specijalizovanih tela. Tešić nije bio vlasnik, niti osnivač, niti direktor, odgovorno lice u bilo kojoj kompaniji koja se u Srbiji registrovala. Pre no što sam ja bio na ovoj poziciji, da bih mogao da govorim o tome, nije mi poznato ko je bio formalni vlasnik. Da li je on bio učesnik u takvim poslovima, svakako jeste, to je opštepoznato i ne sporim, ali da li je postojao neki način i razlog da se zabrani tako neka aktivnost, to svakako nije postojalo. I on je od 2013. koliko je meni poznato…
U decembru 2013. Skinut sa liste.
Nikčević: Skinut sa liste UN.
I posle toga on može formalno da…
Nikčević: Po našim zakonima da.
Posle afere s izvozom oružja u Liberiju koja je bila pod sankcijama UN protiv Tešića je vođen jedan postupak u Srbiji, i to za falsifikovanje službene isprave. Od istrage se odustalo i protiv njega se ne vodi nijedan postupak.
Slobodan Tešić skinut je sa liste UN za zabranu putovanja 29. novembra 2013, devet meseci nakon sastanka u Ministarstvu odbrane, i od tada može normalno da putuje, pa i da bude vlasnik kompanije za trgovinu oružjem.
Prema zvaničnim podacima, on je vlasnik dve firme - Partizan Tech i Tehnoglobal sistem. Međutim, i pre skidanja sa liste Tešić je putovao i prema potvrdama UN imao najmanje tri različita pasoša Srbije i pasoš BiH. Srpski pasoši izdavani su mu 2008, 2009, pa 2010. To su registrovale UN s obzirom da se s tim dokumentima pojavljivao na različitim graničnim prelazima.
Veljko Odalović Foto: Insajder Youtube printscreen
VELJKO ODALOVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
A znate li da je pre toga koristio tri pasoša koja su izdavana godinu za godinom? Godine 2008. s rokom trajanja 2018, 2009. s rokom trajanja 2019. i 2010. s rokom važenja 2020. Kako je moguće da neko ima tri pasoša?
Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova: Pa dobro to, morali biste da proverite kod službi koje izdaju dokumenta i meni je logično da je on morao da menja te pasoše. Pretpostavljam da pasoš važi 10 godina. Ako je dobio 2008. do 2018, ako je eventualno izgubio ili popunio pasoš, po pravilu bi trebalo da se taj prethodni poništi jer mi ne možemo biti nosioci dva pasoša. Možemo imati civilni i diplomatski. Znači eventualno službeni, to je ono zbog posebnosti izdavanja ova dva dokumenta. Inače, civilno dva pasoša meni se ne uklapa da je to moguće.
Nakon skidanja sa liste UN Ministarstvo spoljnih poslova gotovo odmah, početkom 2014, Tešiću daje diplomatski pasoš. Ministar spoljnih poslova u to vreme bio je Ivan Mrkić.
Ali vi morate da znate zašto je njemu dat diplomatski pasoš.
Odalović: Pa ne znam, to pitajte onog ko je dao. Zašto bih ja to morao da znam?
Da, ali i dalje važi taj pasoš.
Odalović: Pa važi i dalje, ali nismo ga dali mi sigurno. To je bilo dosta medijski... i po Zakonu o dostupnosti informacija mi smo dostavili i kad je izdat i celu tu proceduru koja je... jer to je diskreciono pravo ministra koji je u tom trenutku doneo takvu odluku. Znači to nije Ivica Dačić, to nije prethodna saglasnost moja, koja po pravilu proceduralno, kada takav zahtev dođe, obrade moje službe, a ja napišem dole šta i spuštam dole ministru.
Dobro, vi niste bili u ministarstvu u tom trenutku, ali danas jeste u ministarstvu. Moje pitanje je da li on i dalje ima diplomatski pasoš?
Odalović: Ima i dalje.
A koliko trgovaca oružjem ima diplomatski pasoš?
Odalović: On tamo nije naveden kao korisnik pasoša kao trgovac oružjem.
Nego?
Odalović: Ne znam koja je funkcija njegova tamo. Ali nije sigurno, prosto bilo bi glupo da trgovac oružjem ima diplomatski pasoš.
Ali da li je moguće da neko nije znao da je to čovek koji trguje oružjem?
Odalović: Ja dok nisam došao u Ministarstvo i dok se nisam upoznao, nisam znao čoveka, niti sam znao čime se bavi.
Ukupna vrednost traženih dozvola za izvoz oružja iz Srbije u Libiju 2013. bila je veća od 95 miliona dolara, ali većina ugovorenih poslova nije realizovana. Isporučena je roba vredna 3.700.000 dolara, četiri odsto od ugovorenog. Ostale dozvole su vraćene u roku od godinu dana. Ovaj posao u medijima najavljivan je kao ogromna izvozna šansa srpske namenske industrije, pa i fabrike Zastava oružje. I zaista, prema dozvolama iz te fabrike je trebalo da bude nabavljeno oružje vredno 57 miliona dolara, ali kupljeno je za svega tri miliona dolara.
Milojko Brzaković Foto: Insajder Youtube printscreen
MILOJKO BRZAKOVIĆ FOTO: INSAJDER YOUTUBE PRINTSCREEN
Milojko Brzaković, direktor Zastava Oružja: Negde 2013,2014. je sklopljen ugovor preko SDPR-a i taj ugovor je realizovan. Jedan ugovor je realizovan. Drugi ugovor je realizovan delimično.
Dobro, a da li ste te 2013. i 2014... objasnite mi, fabrika je sklopila ugovor sa SDPR-om i znali ste ko je krajnji korisnik.
Brzaković: Ja vam kažem. Nisam bio tu u farbici, ali fabrika, poslovodstvo koje je bilo, i nadzorni odbor i ministarstva, su znali ko je krajnji korisnik. Ja ne mogu stvarno o tome da kažem zašto i kako su date dozvole i kako je to realizovano.
Ali ono što ja vas moram da pitam je, hajde da zanemarimo taj slučaj, ali recite mi - vi znate ko kupuje od vas, ko vam donosi end user i znate ko je krajnji korisnik. Da li znate i sve one posrednike?
Brzaković: Ne znam.
A da li je potrebno da znate?
Brzaković: Pa u suštini za nas je najbitnije da znamo ko je krajnji korisnik i koji je kupac od nas prvi i da imamo dozvolu od države. Što bismo se mi bavili drugim stvarima?Srpske vlasti su pomenute dozvole za izvoz oružja u Libiju dale SDPR-u u avgustu 2013. Gotovo istovremeno, prema nalazima UN, u julu te godine iz Belorusije je u Libiju stiglo oko tri miliona tona municije između ostalog i za lako naoružanje i mitraljeze, i deo te municije koriste upravo puške iz Zastave. Posao je takođe, prema istrazi UN, išao preko Kompanije Karso limitid, a potvrde krajnjeg korisnika u ime Libije potpisao je Kaled Al Šarif, zamenik ministra odbrane, koji je bio na sastancima u Beogradu. Deo tog naoružanja, opet prema nalazima UN, završio je u rukama neformalnih policija.
Upravo uloga Al Šarifa u nabavci oružja za Libiju pokazuje kako je u Libiji u stvari oružje doturano određenim grupama. Al Šarif je prema istrazi UN potpisivao end usere, odnosno naručivao oružje zaobilazeći zvanične procedure. Kako navode UN, on je koristio svoj položaj da obezbedi oružje snagama koje je on favorizovao. Al Šarif je 2014, pošto se ponovo rasplamsao građanski rat, ostao na strani islamista i danas ga povezuju s Al Kaidom.
Tada smo izdali, 2013. Ti end useri o krajnjem korisniku su izdati u libiji. Potpisao ih je čovek koji se zove Kaled al Šarif, koji je bio i u poseti Srbiji. Da li je država Srbija znala s kim sarađuje u Libiji? Ko je taj Kaled?
Nikčević: Ministarstvo trgovine izdaje dozvole samo u slučaju kada je korisnik end usera neko ko je verifikovan, da potpisuje taj sertifikat u toj državi. Svaka država strogo ograničava. I ovlašćena ko će moći takav end user da potpiše. Taj gospodin kog pominjete, nisam ga nikada ni video ni sreo. Bio je registrovan od Libije da takav end user potpiše. Takav original iz end usera i svi njegovi elementi su predstavljeni UN baš s potpisom tog gospodina i s tom saglasnošću i s tim svim elementima smo mi od Komiteta za sankcije dobili saglasnost na osnovu koje smo izdali dozvolu. Šta se desilo posle i zašto to nije realizovano, da li je taj gospodin i do kada bio nakon toga vlasan da potpisuje end usere, to je drugo pitanje.
Trgovina oružjem bi trebalo da bude strogo kontrolisana, iako međunarodna tela na svetskom nivou konstatno upozoravaju na kršenje sankcija i činjenicu da oružje ipak dospeva u ruke terorista. Najveći problem je u građanskim ratovima, kakav se vodi i u Libiji, što akteri često menjaju strane.
Kaled al Šarif samo je jedan primer koliko je opasno sklapati ugovore s bilo kojom od strana u građanskim ratovima širom sveta jer akteri lako menjaju strane. Rat u Libiji s prekidima traje više od pet godina. Nijedna vlada ne kontroliše celu teritoriju, gotovo svaki grad ima svoju policiju i svima treba oružje. Pitanje je da li je moguće da države koje trguju oružjem, pa tako i Srbija, uopšte mogu razdvojiti one koji bi oružje koristili da se brane od onih koji bi ga upotrebili za napade. U takvoj situaciji svaka trgovina oružjem može biti zloupotrebljena jer isporuke i pored zakonske obaveze nije moguće do kraja kontrolisati.
(Insajder)
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
[SHOT Show 2019] Zastava AKs and Pistols Direct to the USA!
"Velika civilizacija nije pokorena dok se ne uništi sama iznutra." - Will Durant
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
Petrokemija - Kutina
''Garantirano da će proizvodi biti upotrjebljeni samo za borbi protiv četničkog agresora'', navodi se u dopisu Predsjedništva Skupštine općine Tuzla hrvatskom ministarstvu obrane u sklopu prepiske o nabavci kemikalija. Naime, Predsjedništvo Skupštine općine Tuzla, nabavilo je 1993. godine kemikalije za proizvodnju kemijskog oružja za borbu protiv srpskih snaga od firme INA Petrokemija iz Kutine u Hrvatskoj, a odobrenje su dobili od Ministarstva obrane Hrvatske, pokazuju dokumenti koje je dopredsjednik federacije BiH Mirsad Kebo predao je Tužiteljstvu BiH. Dokumente, koji su u prilogu, objavio je Glas Srpske, a datirani na 1. travnja 1993. godine.
Prije toga, 17. ožujka iste godine, veleposlanstvo RBiH u Zagrebu je Ministarstvu obrane Hrvatske dostavilo molbu za suglasnost za pretakanje kemikalija u INA Petrokemiji.
''Molimo vas za suglasnost za pretakanje iz željezničkih cisterni u kontejnere sljedećih kemikalija: 160 tona dušične kiseline minimalno 98 posto HNO3, 120 tona oleum, minimum 20 posto slobodnog SO3 (104 odsto H2SO4), i koncentrirana sumporna kiselina, 98 postotna H2SO4, koju bi kupovali u izravnom aranžmanu sa INA Petrokemijom Kutina'', navedeno je u zahtjevu koji je u ime Predsjedništva Skupštine općine Tuzla potpisao Bahrija Tanović.
U tom dopisu navedena je i jamstvo da će proizvodi iz navedenih kemikalija biti upotrebljavani isključivo u zoni djelovanja Drugog korpusa Armije RBiH, u kojem pod jedinstvenim zapovjedništvom djeluju i jedinice Hrvatskog vijeća odbrane. ''Isto tako garantiramo da će ovi proizvodi biti upotrjebljeni samo u borbi protiv četničkog agresora'', navodi se u dopisu predsjedništva Skupštine Općine Tuzla.
''Garantirano da će proizvodi biti upotrjebljeni samo za borbi protiv četničkog agresora'', navodi se u dopisu Predsjedništva Skupštine općine Tuzla hrvatskom ministarstvu obrane u sklopu prepiske o nabavci kemikalija. Naime, Predsjedništvo Skupštine općine Tuzla, nabavilo je 1993. godine kemikalije za proizvodnju kemijskog oružja za borbu protiv srpskih snaga od firme INA Petrokemija iz Kutine u Hrvatskoj, a odobrenje su dobili od Ministarstva obrane Hrvatske, pokazuju dokumenti koje je dopredsjednik federacije BiH Mirsad Kebo predao je Tužiteljstvu BiH. Dokumente, koji su u prilogu, objavio je Glas Srpske, a datirani na 1. travnja 1993. godine.
Prije toga, 17. ožujka iste godine, veleposlanstvo RBiH u Zagrebu je Ministarstvu obrane Hrvatske dostavilo molbu za suglasnost za pretakanje kemikalija u INA Petrokemiji.
''Molimo vas za suglasnost za pretakanje iz željezničkih cisterni u kontejnere sljedećih kemikalija: 160 tona dušične kiseline minimalno 98 posto HNO3, 120 tona oleum, minimum 20 posto slobodnog SO3 (104 odsto H2SO4), i koncentrirana sumporna kiselina, 98 postotna H2SO4, koju bi kupovali u izravnom aranžmanu sa INA Petrokemijom Kutina'', navedeno je u zahtjevu koji je u ime Predsjedništva Skupštine općine Tuzla potpisao Bahrija Tanović.
U tom dopisu navedena je i jamstvo da će proizvodi iz navedenih kemikalija biti upotrebljavani isključivo u zoni djelovanja Drugog korpusa Armije RBiH, u kojem pod jedinstvenim zapovjedništvom djeluju i jedinice Hrvatskog vijeća odbrane. ''Isto tako garantiramo da će ovi proizvodi biti upotrjebljeni samo u borbi protiv četničkog agresora'', navodi se u dopisu predsjedništva Skupštine Općine Tuzla.
....................
:Studyy:
:Studyy:
Re: Oružani i vojno industrijski kapaciteti u regionu
....................
:Studyy:
:Studyy: