20.01.2017
Nakon poslednjeg talasa nasilja bezbednosnih snaga Mjanmara, progoni i ubistva Rohindža dotakli su ivicu definicije genocida. Tokom poslednjih nekoliko meseci 2016, svedočanstva o neviđenim napadima i patnjama koje Rohindže trpe od strane države u izolovanom zapadnom delu zemlje, sve su brojniji, a dom ove mjanmarske muslimanske populacije, demografski se promenio gotovo do neprepiznatljivosti. Trenutnoj kampanji zapravo prethode decenije sistematske diskriminacije, progona i neljudskog postupanja, koji su služili kako bi opravdali više talasa nasilja i koji sada dovode bespomoćne Rohindže blizu istrebljenja. Nakon što su bezbednosne snage pokrenule akciju posle incidenta u oktobru, počeli su da se pojavljuju izveštaji o diskriminaciji i rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava. Organizacija "Human rights watch" (HRW) je ocenila da je vojska uvela policijski čas lokalnoj populaciji i zabranila pristup novinarima, pre nego što je otpočela kampanju koja obuhvata egzekucije bez prethodnog suđenja, mučenja, silovanja i neopravdana hapšenja. Satelitski snimci visoke rezolucije do kojih je došao HRW, ukazuju da je uništeno oko 1.250 zgrada, uključujući nekoliko džamija u pet sela koja su pretrpela najveće napade. Uz to, termalni snimci ukazuju na požare u tim pogođenim područjima, za koja su kasnije od strane vlade okrivljeni neimoenovani terotristi. Lideri Mjanmara nasilje su okarakterisali kao problem komunalne prirode i konstantno odbijaju da priznaju da se radi o povredama ljudskih prava. Amnesti Internešenal (AI) je opptužio vlasti Mjanmara da u sprovdode mere kolektivnog kažnjavanja. Grupa koja se zalaže za zaštitu ljudskih prava iz prve ruke saznala je o slučajevima pucanja bezbednosnih snaga na civile iz helikoptera, paljenje na hiljade kuća, sprovođenje proizvoljnih hapšenja, silovanjima žena i devojaka. AI je odgovor bezbednosnih snaga na incident u oktobru okarakterisao kao nesrazmeran, optužujući vojsku za napade na cele porodice i naselja u Rahinu samo na osnovu njihove etničke i religijske pripadnosti.
Uprkos teškoćama u prikupljanju informacija, pošto novinari i međunarodni posmtrači ne mogu da priđu području, prema podacima UN oko 30.000 Rohindži je napustilo domove, hiljade su ubijene, oko 500.000 je prisilno raseljeno u ranijim talasima nasilja. Razmatrajući više izveštaja o zločinima u kojima je utvrđen identitet žrtava, postaje jasno da događaji u Rahinu prerastaju u genocid.
http://www.newsweek.rs/svet/80811-grupe ... janja.html
Njihova dugogodišnja izopštenost iz društva počela je 1982. godine. U Zakonu o građanstvu, napisanom od strane vlade generala Ne Vina, sastavljena je lista od 135 etničkih grupa koje su zvanično navedene kao trajno nastanjene u okviru granica Mijanmara. Na toj listi nije bilo Rohina.
Zakon o građanstvu se primenjuje i danas i koristi se kako bi se Rohindže sprečile u dobijanju državljanstva, što dovodi do toga da grupa od 800.000 praktično nema državu - ni matičnu, ni onu u kojoj je zaštićena kao nacionalna manjina. Zato su Rohindžama uskraćena osnovna prava - putovanje u druge delove zemlje, mogućnost obrazovanja, lečenja, vlasništva zemlje, pravo na posao.
za vladu i narod Gambije
K'o da je ta saka jada u mogucnosti da ih ugrozi. 
