Ekonomija u Genocidnoj i propast genocidne

[noel malcolm]

U kakvom je stanu ekonomija susjednog mi Doboja, govori cinjenica da su danas zvanicno otvorili semafor?!?


http://faktor.ba/vijest/nije-sala-u-dob ... for-248893

[amkos]

U kakvom je stanu ekonomija susjednog mi Doboja, govori cinjenica da su danas zvanicno otvorili semafor?!?


http://faktor.ba/vijest/nije-sala-u-dob ... for-248893

E svašta. Što me nasmija @Noel.

[amkos]

Ne znam gdje da stavim ovo, pa ću ovdje.

Trebinje doživljava pravu ekspanziju gradnje stanova


http://www.bljesak.info/rubrika/busines ... anova/3523

[JuzniDoboj]

1000 genocidasa ce izgubiti posao raspadom Zeljeznice Genocidne

[noel malcolm]

1000 genocidasa ce izgubiti posao raspadom Zeljeznice Genocidne

Od toga je polovina u Doboju.

[Mehmed beg Catic]

Investicioni fond Altima Investments iz Londona prodao je na Banjalučkoj berzi dionice Banjalučke pivare u vrijednosti od 24,77 miliona maraka

Ukupno je trgovano sa 18.658.953 ili 83,67 posto kapitala Banjalučke pivare.

Prema našim saznanjima, Banjalučka pivara nije dobila novog vlasnika, nego su dionice ostale u vlasništvu firme u BiH čiji je vlasnik Altima Investments, što znači da pivara nije promijenila vlasnika, nego da su je, doslovno, prodali sami sebi.

Prema obavještenju koje je potpisao direktor Banjalučke pivare Nicholas Penny, engleska kompanija Altima UK investments Limited koja je postala vlasnik pivare 2006. godine, samo je saopćila Upravnom odboru pivare da je trgovala dionicama, bez ikakve prethodne najave ili obavještenja.

“Većinski vlasnik nas je obavijestio da je ova transakcija dio njihove interne reorganizacije u njihovom učešću u vlasništvu nad društvom te da Altima ostaje dugoročni ulagač u pivaru i potpuno je predana dugoročnom rastu i uspješnom razvoju ovog društva”, saopštio je Penny.

To možda i ne bi bilo toliko čudno da se zna na koga su prenesene dionice Banjalučke pivare. Prema našim saznanjima, sjedište te firme je u Federaciji BiH i ima slično ime.

U Savezu udruženja malih akcionara genocidne stvorevine smatraju da je prodaja većinskog paketa dionica pivare sve samo ne zakonita.

“Banjalučka pivara je preduzeće od strateškog interesa za genocidne stvorevine i po posebnom programu je privatizovana, međutim ta privatizacija je urađena na nezakonit način, jer ugovor o privatizaciji nije ispoštovan i sada, najvjerovatnije, da bi se napravile nekakve manipulacije koje idu njima u korist iz nekih razloga, oni su registrovali preduzeće u Federaciji BiH i na to preduzeće su prenijeli sav akcionarski kapital”, tvrdi Ognjen Jugović, sekretar Saveza UMA genocidne stvorevine.

Jugović smatra da je nekorektan odnos zvaničnih organa genocidne stvorevine što se nisu udubili u tu problematiku, pogotovo što je tu sve od momenta privatizacije do današnjih dana rađeno na nezakonit način.

"Znači, to je bukvalno prijenos strateškog preduzeća u drugi entitet, prijenos privrede u drugi entitet, slično kao što se desilo i s banjalučkom Fruktonom, s tim što je Fruktona prestala proizvoditi Pepsi i on se sada proizvodi u Sarajevu. Mi, naravno, nemamo ništa protiv federalnog dijela BiH, ali nije uredu da se strateški interes genocidne stvorevine arči", pojašnjava Jugović.

Jugović naglašava još jednu činjenicu, a to je da se Altima UK investments Limited predstavlja kao fond iz Londona, što nije tačno jer se zna da je njihovo sjedište na off-shore lokaciji, na Kajmanskim ostrvima.

Podsjećamo, u momentu kupovine državnog dijela kapital Banjalučke pivare je iznosio 65.196.303 KM, da bi nakon perioda katastrofalnog poslovanja 27. juna 2011. godine gubitak u iznosu od 59 miliona bio pokriven na teret kapitala, čime je kapital smanjen i iznosio svega 5.680.000 maraka. U 2011. godini je iskazan gubitak u iznosu od 4,9 miliona maraka, čime je kapital sveden na nevjerovatnih 600.000 maraka. O navedenom je Tužilaštvu BiH 25. jula 2015. godine podnesena krivična prijava, ali po njoj, koliko je poznato, još ništa nije urađeno. Prema poslovnom planu iz privatizacionog ugovora predviđeno je da nivo proizvodnje bude na nivou iz 2004. godine, a on je zapravo dvostruko smanjen.

"Postavlja se pitanje ko stoji iza tog preduzeća i kakva smo mi država kad nemamo blage veze ko je vlasnik strateškog preduzeća ", pita se Jugović, koji je uvjeren da je pivara u FBiH prenesena zbog manjih nameta i obaveza u tom entitetu nego u genocidne stvorevine.

Od sada ce ih onaj krmak dodik morati da kupuje sa pivom iz Federacije
Na stranu sto kreteni nemaju pojma sta je stratesko preduzece ali ovo znaci da od sada se porezi koje vlasi zarade u BL ce da se placaju u Sarajevu

[Mehmed beg Catic]

U komentarima koje sam procitao na ovu vijest iznad o prebacivanju sjedista Banjalucke pivare u Sarajevo bilo je i ovo :

Hajd to, al što im Prevent otkupi sve trezorske zapise i lihvari ih već šestu godinu uzastopno. Sad će im Hrvati otkupiti TE Stanari a Bingo i Konzum već poklopili preko 50% trgovine.
Mensčini da je Raspad Sistema očerupan...

Ako je ovo istina da im Prevent otkupljuje trezorske zapise onda je to super, pravo genijalno

Svaka im cast, stavili vlase u duznicki polozaj dok u isto vrijeme cijede kapital iz njih, genijalno, tako su i Svabe pokorili vise Evrope nego sto su svojim oruzjem kroz ratove

[Crow Jane]

U komentarima koje sam procitao na ovu vijest iznad o prebacivanju sjedista Banjalucke pivare u Sarajevo bilo je i ovo :

Hajd to, al što im Prevent otkupi sve trezorske zapise i lihvari ih već šestu godinu uzastopno. Sad će im Hrvati otkupiti TE Stanari a Bingo i Konzum već poklopili preko 50% trgovine.
Mensčini da je Raspad Sistema očerupan...

Ako je ovo istina da im Prevent otkupljuje trezorske zapise onda je to super, pravo genijalno

Svaka im cast, stavili vlase u duznicki polozaj dok u isto vrijeme cijede kapital iz njih, genijalno, tako su i Svabe pokorili vise Evrope nego sto su svojim oruzjem kroz ratove

Banjalučka pivara ostaje u Republici Srpskoj

http://www.biznisinfo.ba/banjalucka-piv ... i-srpskoj/

[atif]

Advokati bez naknade

Advokatima koji klijente zastupaju pred sudovima u Šumskoj po službenoj dužnosti, duguje se ukupno oko 6,6 miliona KM, a od početka 2017. godine nije im isplaćena skoro ni marka.

http://faktor.ba/vijest/advokatima-po-s ... rka-249664

Prodaja jahorine

Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa u Vijeću ministara BiH Mirko Šarović izjavio je da je "prodaja Olimpijskog centra Jahorina loša i zakašnjela odluka Vlade Šumske".
"Vlada Šumske je svojevremeno u Olimpijski centar uložila 46 miliona KM i sada se on prodaje u dijelovima, što je priznanje da ovaj projekat revitalizacije važnog turističkog centra nije uspio", rekao je Šarović novinarima u Sarajevu. Prema njegovom mišljenju, Olimpijski centar je trebalo prodavati prije ulaganja, ako ga je uopšte trebalo prodavati, jer je pitanje da li će se za njegovu prodaju vratiti sredstva koja su uložena.

https://www.klix.ba/biznis/sarovic-prod ... /170523118

Privreda u Šumskoj na ivici ambisa

BANJALUKA – Ukupne obaveze privrede Šumske u 2016. godini iznose 16 milijardi i 334 miliona maraka i u odnosu na 2015. godinu povećane su za 7,9 odsto, pokazuju podaci Privredne komore Šumske o poslovanju privrede u prošloj godini. Na ovaj način prekinut je pozitivan trend iz 2015, kada su obaveze u odnosu na 2014. godinu bile manje za 0,7 odsto.
“I u 2016. godini najveći problem privrede Šumskoj je nelikvidnost, mjerena koeficijentom likvidnosti koji iznosi 1,01 i manji je nego u 2015. godini, kada je bio 1,04. Ako se uzme u obzir da normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti iznosi 1,5, tek tada se vidi koliko je u Šumskoj visok stepen nelikvidnosti, odnosno nemogućnosti izmirenja obaveza privrede”, kazao je Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore Šumske.

Kvartalna dobit Rafinerije ulja pala 19 odsto

BANJALUKA, Rafinerija ulja Modriča prvi kvartal ove godine završila je s dobiti od 831.491 KM, što je pad od 19 odsto ili za oko 194.000 KM u odnosu na isti period prošle godine kada je profit bio veći od milion KM.

http://www.capital.ba/kvartalna-dobit-r ... -19-odsto/

[Mehmed beg Catic]

Ne znam da li da stavim ovo na Pozitiva ali neka stoji ovdje jer je ovo super primjer onoga sto sam nekoliko puta govorio: onaj ko im kontrolise ekonomiju on ce da im "kroji kapu " jer danas je ekonomija ono sto je puska bila 90-ih

Tekst je iz vlaskih medija pa je cirilica ali neka se vidi kako kukaju kad im Bosnjak odlucuje sta i kako Samo tako Cazin

Скандалозно - У Месној индустрији "Импро" нема мјеста за спомен-плочу српским борцима!

За српске ратне ветеране у приједорској месној индустрији "Импро" изгледа да више нема мјеста. Нови власник из Цазина увео је нова правила рада. Прва одлука, коју је донио након преузимања од аустријске ХЕТЕ, била је уклањање спомен- плоче за пет погинулих бораца genocidne stvorevine, радника "Импра". И на томе се није зауставио.

Погинули су бранећи genocidnu stvorevinu и имали мјесто на спомен-плочи палим борцима приједорског „Импра“,гдје су радили. Данас су засметали новим власницима из Цазина. На захтјев „Агро Холдинга“ Борачка организација Приједор плочу је уклонила. Усмено образложење било је кратко и јасно!

"Та плоча наводно смета за пословне контакате са људима који ће куповати производњу из Импра", рекао је Зоран Предојевић, предсједник Борачке организације Приједор.

Спомен- плоча петорици палих бораца пренесена је у спомен-собу у Брезичанима, надомак некадашњег „Импра“.

Захтјев за скидање плоче палим борцим,а по свему судећи, овдје је био само почетак приче. Некад у "Импру", а данас у Агро Холдингу по захтјеву новог власника из Цазина ради се према тзв. "халал програму".

У то се увјерио и месар Стојан Чараковац. Након 25 година радног стажа у „Импру“, отишао је у Агро Холдинг тражећи посао. Исламске услове рада издржао је тек један дан.

"Њихов човјек по њиховом обичају када коље животињу, виче алах уегбер. Ја то не могу. Радио сам само један дан на њихов начин и даље нисам могао. Није ми ни плаћен тај дан, нити ми треба", каже Чараковац.

Чараковац није једини. Није запамћено, кажу, да након клања говеда, хоџа чита молитву, што се догађа у приједорској месној индустрији. Погони "Импра" су, тврде упућени, били опремљени најсавременијим машинама за прераду меса. Данас нема ништа осим импровизованих клаоница, а укинута је и линија за прераду свиња.

“Агро Холдинг“ месо извози у исламске земље.Један од власника „Агро Холдинга“ којег смо контактирали није желио да коментарише.

Незванично сазнајемо да иза куповине „Импра“ стоје ,између осталог, и неки од бивших чланова Исламске заједнице у БиХ. Новац за цијелу „Импрову“ причу наводно стиже из арапских земаља. Да од тога немају ништа ни овдашњи ситни произвођачи стоке, показује чињеница да цазински власници у оквиру своје производње имају и узгој говеда .

[Jack]

Tekst je iz vlaskih medija pa je cirilica ali neka se vidi kako kukaju kad im Bosnjak odlucuje sta i kako Samo tako Cazin

Takozvani Halal Standard

25 godina radnog staza.Jel to prije 25 godina kad je nekom Bosnjaku uzeo posao 1992

Nije izdrzao jedan dan.Wowww.Jos stalno su vikali.Wowww.Jos morali plocu da uklone.Wowww

A nije im smetalo da pobiju 3500 Prijedorskih Bosnjaka i pobacaju vecinu po masovnim grobnicama,da ubiju 93 Bosnjaka maloljetna.Medju njima i par beba

Impro bi trebao da zaposljava nase ljude u mesnici

[noel malcolm]

Danas cujem, auto skola Kuzmanovic ( srbi su , da ne bude zabune), iz Teslica, stavila kljuc u bravu i pravac Vupertal-Dojcland!
Kaze mi prijatelj, koji se druzio sa Slavisom, vlasnikom te auto skole, covjeku dojadilo!!?
Davao je i na 12 rata placanje, ali uzalud opet ljudima skupo platiti 1100 km za obuku.
Otpustio tri instruktora, pokupio suprugu Sonju i dvoje djece i pravac Vupertal.
Vec radi kao auto mehanicar, a supruga za sada cuva djecu.
Genocidna tvorevina curi na sve strane!

[amkos]

Dobro, i u Federaciji se za auto-školu plaća u ratama. Neko plaća u 2, neko u 4 rate. Ali je najlakše na više rata. Realno. Još danas čitam da će poskupiti obuka za 500 KM. To ce biti onda 1600 KM.
Ma moze na 14 rata.

Sreća pa sam to riješio i imam vozačku dozvolu.

Ja sam davno rekao, ko najduže i najviše izdrži ovaj kontrolisani haos ima sve izglede da Bosna bude njegova. A cure ljudi iz sva tri naroda. To je neupitno i neminovno. Vjerovatno ćemo za 3-5 godina znati više i tačno kakve su cifre povodom ovih svakodnevnih migracija ljudi.

[Mehmed beg Catic]

Banjalučki aerodrom nikako da se odlijepi od dna statističke tabele

Banjalučki aerodrom i dalje bilježi mršave rezultate, a jedino je mostarski zabilježio nešto lošije, proističe iz najnovijih statističkih podataka Direkcije za civilnu vazdušnu plovidbu BiH. Prema tim podacima, Aerodrom Sarajevo je u martu opslužio ukupno 57.381 putnika, Aerodrom Tuzla 29.116, mostarski 1.014, dok je banjalučki aerodrom u martu imao 1.171 putnika.

Od toga, na redovni putnički saobraćaj na banjalučki aerodrom otpada 1.141 putnik, dok na neredovni saobraćaj otpada 21 putnik s ukupno šest neredovnih operacija. Miroslav Janjić, direktor Aerodroma Banjaluka, ističe da će u narednih nekoliko dana ovaj aerodrom posjetiti Željka Cvijanović, predsjednica Vlade RS, i da će nakon toga biti više informacija o novinama koje su planirane, a koje se posebno odnose na investicije.

"Što se tiče kargo saobraćaja, nakon posjete premijerke očekujemo početak izgradnje novog kargo prostora, za koji smo uvjereni da će značajno pomoći realizaciji naših planova koje smo već predstavili javnosti", rekao je Janjić. Kada se radi o putničkom saobraćaju, Janjić je istakao da trenutno traju određeni razgovori, ali da još ne može izlaziti u javnost s konkretnim informacijama. Iz Ministarstva saobraćaja i veza RS dobili smo informaciju, koju je Vlada RS razmatrala na posljednjoj sjednici, a prema kojoj je u 2017. godini planiran pozitivan finansijski rezultat od 392.500 maraka.

"Ciljevi se odnose na zadržavanje licence i statusa međunarodnog aerodroma, izgradnju kargo objekta, proširenje putničkog terminala i nabavku aerodromske opreme, podizanje kvaliteta i obima aerodromskih usluga, nastavljanje aktivnosti na uspostavljanju svakodnevnog vazdušnog saobraćaja prema regionalnim aviocentrima", naveli su oni u informaciji. Kako su istakli, očekuju i realizaciju ciljeva iz potpisanog protokola o saradnji s Aerodromom "Nikola Tesla".

Međutim, isti podaci pokazuju da u prihodima aerodroma i dalje najviše participira Vlada RS sa subvencijom prema aerodromu. Nešto prihoda odnosi se na prodaju mlaznog goriva i aviobenzina, usluge polijetanja i slijetanja, aerodromske takse i prihod od usluge prodaje aviokarata.

"Preduzeće očekuje prihod u 2017. godini u iznosu 3.490.000 maraka, u 2018. godini 3.850.000 i u 2019. godini 4.060.000 maraka, dok bi ukupni rashodi u 2017. godini iznosili 3.097.500 maraka, u 2018. godini 3.789.600 i u 2019. godini 3.998.358 maraka", navedeno je u dopisu. Podsjećanja radi, u 2016. godini obim aviosaobraćaja na banjalučkom aerodromu smanjen je za skoro trećinu, odnosno za 707 aviooperacija, što se odnosi na polijetanja i slijetanja.

Broj opsluženih putnika u martu

57.381 Aerodrom Sarajevo

29.116 Aerodrom Tuzla

1.171 Aerodrom Banjaluka

1.014 Aerodrom Mostar

[Mehmed beg Catic]

Potpuni kolaps firmi koje je Vlada genocidne stvorevine kupila u stečaju

Gotovo sva preduzeća koja je Vlada genocidne stvorevine kupila s obrazloženjem „da ih digne iz mrtvih i obnovi proizvodnju“ na kraju prošle godine proizvela su gubitak. U osam ovih nekadašnjih giganata, koji danas uglavnom ne rade, gubitak je oko 900.000 KM.


Finansijski izvještaji preduzeća koje je Vlada kupila u stečaju i formirala nove firme pokazuju da se dubioza nastavlja, a ako dobit i postoji, onda je više nego simbolična. Dokaz tome je „Novi elastik“ iz Vlasenice koji je prikazao plus od 5.500 KM i prihodovao 275.079 KM. U ovom preduzeću za proizvodnju pozamanterije zaposlenje je našlo i dvoje novih radnika pa ih je trenutno 15. Ovo preduzeće kupljeno je za 600.000 KM.

Ubjedljivo najveći gubitaš prošle godine među ovim propalim preduzećima je „Nova Borja“ sa gubitkom od oko 605.000 KM. Ako pogledamo stanje s kraja 2015. godine kada je gubitak bio oko milion KM, jasno je da postavljanje firme na sopstvene noge ide puževim koracima.

„Novi autodijelovi“ iz Rudog prikazali su gubitak od oko 127.000 KM i prihod od 1.100 KM, dok je „Nova tvornica prečistača iz Rogatice“ u finansijski skener zavela minus od 102.000 KM i prihod od oko 147.000 KM.

Među ovim preduzećima je i „Novi mermer“ iz Šekovića sa gubitkom od 61.000 KM. U odnosu na 2015. godinu i prihodi su pali za više od 100.000 KM pa sada iznose 203.000. Preduzeće je ostalo i bez pet radnika.

Ništa novo nije ni u „Novoj Polimki“ u Rudom koja je i na kraju prošle godine skazala gubitak od oko 10.500 KM i prihode od 17.861 KM.

Koliko je situacija teška u preduzećima koja je kupila Vlada genocidne stvorevine, govori direktor „Nove Romanije“ Nada Amović-Mačar, koja je za CAPITAL kazala da bi „bilo dobro da ovo preduzeće kupi bilo ko jer ovako jedino mogu da se nadaju novom stečaju“.

„Novu Romaniju“ Vlada je kupila za 5,6 miliona KM, a ona danas uopšte ne radi. Firma je, prema podacima iz 2014. godine, posljednje u kojoj su poslovali, ostvarila gubitak od čak 1,5 miliona KM.

„Imamo neke dijelove u zakupu i tu radi stotinjak radnika. Mi ne radimo od oktobra 2014. godine, kada su nam i blokirani računi. Od tada nema ni plata“, kazala je nedavno Amović-Mačar za CAPITAL.

Ekonomista Miloš Todorović kaže da je ovakvo stanje u posrnulim preduzećima očekivano i logično.

„Ne razlikujemo izraze stečaj i bankrot, odnosno likvidacija preduzeća. Kada govorimo o stečaju više mislimo na preduzeća koja su pred likvidacijom. Ta preduzeća su davno propustila priliku da se izvuku. Iz kojih razloga – to bi svako pojedinačno trebalo da objasni. U trenutku kada je kupovano preduzeće, bilo je očigledno da se neće izvući“, naveo je Todorović i zaključio da se ova aktivnost Vlade genocidne stvorevine nije pokazala kao dobro rješenje.

Kolaps cijena za glasove

Kolaps u „podržavljanim“ preduzećima je potvrdio strahovanja stručne javnosti koja je odmah oštro kritikovala odluke Vlade genocidne stvorevine da državnim novcem kupuje preduzeća u stečaju, da na njihova čela postavi političke kadrove koji su potom zaposlili stotine svojih glasača.

Vlast ne treba da vodi proizvodnju, već da stvara dobar poslovni ambijent. Da je država loš menadžer dokazano je svih prethodnih decenija socijalizma, zbog čega se i krenulo u proces privatizacije državnog kapitala, ali vlast genocidne stvorevine je, očito, odlučila da napravi korak unazad i finansijski izvještaji firmi koje je kupila pokazuju koliko je to bio pogrešan potez na koji je izgubljeno dragocjeno vrijeme i bačeno desetine miliona maraka poreskih obveznika genocidne stvorevine.

[noel malcolm]

Potpuni kolaps firmi koje je Vlada genocidne stvorevine kupila u stečaju

Gotovo sva preduzeća koja je Vlada genocidne stvorevine kupila s obrazloženjem „da ih digne iz mrtvih i obnovi proizvodnju“ na kraju prošle godine proizvela su gubitak. U osam ovih nekadašnjih giganata, koji danas uglavnom ne rade, gubitak je oko 900.000 KM.


Finansijski izvještaji preduzeća koje je Vlada kupila u stečaju i formirala nove firme pokazuju da se dubioza nastavlja, a ako dobit i postoji, onda je više nego simbolična. Dokaz tome je „Novi elastik“ iz Vlasenice koji je prikazao plus od 5.500 KM i prihodovao 275.079 KM. U ovom preduzeću za proizvodnju pozamanterije zaposlenje je našlo i dvoje novih radnika pa ih je trenutno 15. Ovo preduzeće kupljeno je za 600.000 KM.

Ubjedljivo najveći gubitaš prošle godine među ovim propalim preduzećima je „Nova Borja“ sa gubitkom od oko 605.000 KM. Ako pogledamo stanje s kraja 2015. godine kada je gubitak bio oko milion KM, jasno je da postavljanje firme na sopstvene noge ide puževim koracima.

„Novi autodijelovi“ iz Rudog prikazali su gubitak od oko 127.000 KM i prihod od 1.100 KM, dok je „Nova tvornica prečistača iz Rogatice“ u finansijski skener zavela minus od 102.000 KM i prihod od oko 147.000 KM.

Među ovim preduzećima je i „Novi mermer“ iz Šekovića sa gubitkom od 61.000 KM. U odnosu na 2015. godinu i prihodi su pali za više od 100.000 KM pa sada iznose 203.000. Preduzeće je ostalo i bez pet radnika.

Ništa novo nije ni u „Novoj Polimki“ u Rudom koja je i na kraju prošle godine skazala gubitak od oko 10.500 KM i prihode od 17.861 KM.

Koliko je situacija teška u preduzećima koja je kupila Vlada genocidne stvorevine, govori direktor „Nove Romanije“ Nada Amović-Mačar, koja je za CAPITAL kazala da bi „bilo dobro da ovo preduzeće kupi bilo ko jer ovako jedino mogu da se nadaju novom stečaju“.

„Novu Romaniju“ Vlada je kupila za 5,6 miliona KM, a ona danas uopšte ne radi. Firma je, prema podacima iz 2014. godine, posljednje u kojoj su poslovali, ostvarila gubitak od čak 1,5 miliona KM.

„Imamo neke dijelove u zakupu i tu radi stotinjak radnika. Mi ne radimo od oktobra 2014. godine, kada su nam i blokirani računi. Od tada nema ni plata“, kazala je nedavno Amović-Mačar za CAPITAL.

Ekonomista Miloš Todorović kaže da je ovakvo stanje u posrnulim preduzećima očekivano i logično.

„Ne razlikujemo izraze stečaj i bankrot, odnosno likvidacija preduzeća. Kada govorimo o stečaju više mislimo na preduzeća koja su pred likvidacijom. Ta preduzeća su davno propustila priliku da se izvuku. Iz kojih razloga – to bi svako pojedinačno trebalo da objasni. U trenutku kada je kupovano preduzeće, bilo je očigledno da se neće izvući“, naveo je Todorović i zaključio da se ova aktivnost Vlade genocidne stvorevine nije pokazala kao dobro rješenje.

Kolaps cijena za glasove

Kolaps u „podržavljanim“ preduzećima je potvrdio strahovanja stručne javnosti koja je odmah oštro kritikovala odluke Vlade genocidne stvorevine da državnim novcem kupuje preduzeća u stečaju, da na njihova čela postavi političke kadrove koji su potom zaposlili stotine svojih glasača.

Vlast ne treba da vodi proizvodnju, već da stvara dobar poslovni ambijent. Da je država loš menadžer dokazano je svih prethodnih decenija socijalizma, zbog čega se i krenulo u proces privatizacije državnog kapitala, ali vlast genocidne stvorevine je, očito, odlučila da napravi korak unazad i finansijski izvještaji firmi koje je kupila pokazuju koliko je to bio pogrešan potez na koji je izgubljeno dragocjeno vrijeme i bačeno desetine miliona maraka poreskih obveznika genocidne stvorevine.

Oni su kupovali te propale firme od vladinih para, namjeravajuci ih osposobiti pa dati Dodiku vjernim tajkunima.
Posto su u propasti i taj plan nije imao sanse za uspjeh.

[Mehmed beg Catic]

Kada dodiku nije uspjelo da proda samom sebi rudnik u Ljubiji uspio je da preko bande iz smrdije kupi rudnik kod Srebrenice, mozes zamisliti sta ce od rudnika da ostane

Bivši šef beogradskog podzemlja kupio rudnik u Srebrenici

Firma „Lein“ iz Banjaluke, iza koje stoji jedan od bivših šefova beogradskog podzemlja Ljubiša Buha Čume, preuzela je od Fabrike glinice „Birač“ većinsko vlasništvo u Rudniku boksita Srebrenica, saznaje banjalučki portal Capital.ba.

http://www.biznisinfo.ba/bivsi-sef-beog ... rebrenici/

[Mehmed beg Catic]

Dobro je ovo krenulo mileta i njegove drugove , ekonomija jos malo pa prestigla kinesku po velicini ...ali iz 1920-ih

Uprava Alumine podnijela zahtjev za stečaj

Predsjednik uprave zvorničke Alumine Milorad Motika predao je sudu zvaničan zahtjev za stečaj ove kompanije, bez odobrenja Odbora povjerilaca Fabrike glinice Birač, saznaje banjalučki portal Capital.

U Okružnom privrednom sudu u Bijeljini su za Capital potvrdili da je Motika zahtjev za stečaj podnio 5. maja, a kao razlog je naveo prijeteću platežnu nesposobnost.

Prema pisanju tog portala, podnošenjem zahtjeva za stečaj uprava Alumine pokušava da izbjegne namiranje Pavgorda iz Foče.

Naime, problemi Alumine pojavili su se nakon što joj je fočanska firma Pavgord, na osnovu sudskog rješenja, blokirala račune pokušavajući tako da naplati potraživanja koja ima od FG Birač. Računi Alumine su deblokirani 15-ak dana kasnije, nakon što je postignut kompromis da počnu pregovori sa Pavgordom o priznavanju dijela potraživanja.

Lazo Đurđević je danas, 31. maja, potvrdio da je uprava Alumine podnijela zahtjev za stečaj, javlja Capital.

http://www.biznisinfo.ba/uprava-alumine ... za-stecaj/

[Mehmed beg Catic]

Rastura ih mile ko bugarsku skupstinu

Na prodaju luksuzna imovina "Slateksa"

Objekti i imovina Gerontološkog centra "Slateks" u Slatini ponuđeni su na javnoj licitaciji, koja je zakazana za 5. jul, a procijenjena vrijednost iznosi 7.765.997 maraka.
..
"Potraživanja iznose oko 11 miliona maraka, a najveći povjerioci su uglavnom banke preko kredita. Kada su radnici u pitanju, obaveze prema njima su izmirene za 2015. i 2016. godinu i još im se duguje oko 300.000 maraka obaveza. Na dan otvaranja stečajnog postupka radio je 21 radnik", kazao nam je Gurešić.
..
Podsjećamo, luksuzno opremljen Gerontološki centar "Slateks" otvoren je 2011. godine, da bi prošle bio zatvoren, a za njegovu izgradnju je potrošeno preko pet miliona maraka.

http://www.nezavisne.com/ekonomija/priv ... ksa/428671

[Mehmed beg Catic]

Miletova ekonomska sapunica se nastavlja , radnici poslije strajka na cekanje a firma ima pola milijarde dugova

Radnici derventskog "Unisa" prekinuli štrajk pa otišli na čekanje

Radnici Fabrike cijevi "Unis" iz Dervente prekinuli su juče jednomjesečni štrajk, jer su dobili pismene garancije da će im kroz narednih nekoliko mjeseci biti izmirene zaostale plate i obaveze. Međutim, kako smo saznali, radnici se neće vratiti u hale, već će biti na čekanju, jer u fabrici nema repromaterijala i uslova za početak proizvodnje.

Iz Uprave juče nije imao ko da nam potvrdi ovu informaciju jer nikoga nismo dobili na telefon, a kako saznajemo, u proizvodnju bi se moglo krenuti nakon što plan restrukturiranja (koji je nedavno usvojen) postane pravosnažan, a na koji je uloženo nekoliko žalbi. Radoslava Milanković iz Sindikata "Unisa" kaže kako je, za razliku od prethodnih dogovora između Uprave i radnika, a koji uglavnom nisu poštovani, ovaj put garancije dao Goran Tomić, većinski vlasnik fabrike. "Potpisali smo protokol u kojem on garantuje da će nam isplatiti tri zaostale plate. Nadamo se da će to i ispoštovati, jer u suprotnom radnici će pokrenuti stečaj.
Za sada nema repromaterijala, a niko ništa ne nagovještava kada je početak proizvodnje u pitanju, pa idemo na čekanje", kazala je ona. Dodaje kako radnici, njih oko 220, do polovine ovog mjeseca imaju ovjerene zdravstvene knjižice i to na intervenciju predsjednika Granskog sindikata i resornog ministra, jer se u suprotnom ne bi mogli liječiti s obzirom na to da im doprinosi za zdravstvo u ovoj godini nisu uplaćivani.

Tane Peulić, predsjednik Sindikata metalske industrije i rudarstva genocidne stvorevine, kaže kako je od Uprave preduzeća zahtijevao stroge garancije i potpis na dokument jer je to bio jedini uslov da se štrajk prekine. Kada je vlasnik dostavio potpisan i ovjeren dokument, radnici su to prihvatili i donijeli odluku o obustavi štrajka. U slučaju zakašnjenja od dva-tri dana i nepoštovanja protokola, stečaj je neizbježan", kazao je Peulić. A, kako je rekao, dogovoreno je da se radnicima do 20. juna isplati bruto martovska plata, da se od 10. jula isplati aprilska plata, a do kraja istog mjeseca i plata za maj u bruto iznosu.

Podsjećamo, Okružni privredni sud u Doboju prihvatio je plan finansijskog i operativnog restrukturiranja fabrike cijevi, a prema kojem bi ovo preduzeće u narednih 11 godina trebalo da izađe iz krize i dugova, koji iznose blizu pola milijarde maraka.

Međutim, on još nije postao pravosnažan, a zbog žalbi se čeka odluka drugostepenog organa. Kada je rješenje suda u pitanju, u njemu se navodi da je za plan glasalo 340 (39,08 odsto) povjerilaca, što je više od 25 odsto predviđenih zakonom, a čime je ispunjen jedan od osnovnih uslova. Zbir njihovih potraživanja iznosi 361.532.882,15 KM, a što je trostruko više od povjerilaca koji su glasali protiv i čija su potraživanja 118.563.586,19 KM, a što je drugi uslov za odobravanje restrukturiranja. Najveće potraživanje prema "Unisu" ima Kreditno-izvozna agencija IGA BiH, koja je prijavila dug od 194.985.211,95, a koji bi u ratama, prema planu, trebalo da bude isplaćen do 2027. godine.